Бранич

19*

ВРОЈ 7. И 8.

В Р А Н И Ч

отр. 283.

нужни нарочити законски прописи) иодвргава извесним последицама, које се могу извести из Фактичног постојања таке установе, или на таква Фактичка вежбања на сопствени правац воље или изјаву воље... Без зазора може се изрећи, да онај, који у својој радњи држи телеФон и који се њиме служи за саонштења по својој радњи, тиме свакојако прећутно признаје, да се за време радних часова нико непозван неће служити телеФоном, тако да свака друга трговина, која за време радних часова са овом првом у телефонски саобраћај ступа, може нретпоставити да се нико неће служити телеФоном без овлашћења његовог сопственика. У некој парници претресано. је пред судовима у Берлину друго једно питање, које стоји с овим у вези. Ствар је у овоме; Један берлински трговац закључио је са неком хамбуршком Фирмом посао, по коме би ова Фирма била дужна да извесну робу преда у Берлину најдаље до 1. Августа, јер се после тога времена не би могла употребити. Роба је на време послата шпедитеру у Берлин и стигла је тамо 29. Јула. Тога дана позвао је један службеник (К.) хамбуршке Фирме берлинског трговца на телеФон, и на телеФону се појавио трговачки помоћник А. Овоме саопшти К. да је роба приспела већ у Берлин, али пошто се често догађа, да се довожење робе не изврши одмах тачно, то би требало да се ступи у везу са већ раније одређеним шпедитером. Службеник К. изјавио је, да је све разумео. Међутим код шпедитера није рекламирано, а кад је роба 2. Августа стигла, купац је одбио да је прими. Првостепени Суд одбио је тужбу за наплату куповне цене, а другостеп. суд је ову досудио. Тај је суд нашао, да је доказано да стоје тврђења К-а о садржини телеФонских преговора, тим више, што се они доказују и исказом једнога сведока, који је разговор од почетка до краја слушао у најближој близини до К. Другостеп. суд овако разлаже: „Помоћник А. вели истина да ништа није чуо о саопштењу доласка робе и о позивању да се са шпедитером ступи у везу. На другом саслушању признаје пак могућносг да је нешто пречуо, јер му је у доба спорног телеФонског разговора оскудевало вежбање у телефонисању, те можда завршетку разговора није поклањао довољну пажњу, јер је у исто доба имао посла у дућану. Баш ова последња околност објашњује, да је А. заборавио