Бранич

БРОЈ 7. И 8. Б Р А Н И Ч СТР. 345.

ово је засебна распрана о ираву пооданства, написана у првој И0Л01ШНИ столећа за овим. Ми знамо, заиста, тачно време у које је Бернард Розије написао овај рад: то је крај године 1436. У ово доба, по ономе што ми о томе знамо, још није било нарочитих расправа о том предмету. Најстарији су списи, које имамо, од Мартина Гарата де Лоди-а, Андре-а де Барбација и Гонзалва де Виладијега. Сва су тројица из XV столећа, али доцније од Атћах1а1:ог-а ЈзгеуПо^из-а. Расправа Андре-а де Барбација бави се само о изванредним папским посланицима и треба напоменути, да је тек овлаш тамо говорено чисто о питању права посланства; права и дужности легата само су проучавана с погледом на њихове духовне власти. Гонзалве де Виладијего посветио је само мали део своје велике расправе посланицима световних кнезова. Сам Мартин Гарат бејаше покушао да изради једно дело о световним посданствима, али о томе је говорио у облику питања и без одређене методе. Све не износи више од две стране Јп-ЉПо; ово се може узети више као један чланак, извађен из оних правних речника, којп су били толико на гласу од XIV столећа, него као методичан рад. Расправа је Бернарда Розија, на против, потпуно методична и треба доћи до иоловине XVI столећа, па да се наи^е на дело, које би могло бити стављено на исти степен са Ат\тх1а1ог ђге^Иодиз-ом. Такав је случај са делом Пе 1едаИотђиб Иђг1 дитс^ие од Конрада Брона (Вгипиз), које је изашло у Мајнцу 1548. год., и које је, признајемо, јаче са правннчкога гледишта, него расправа Бернарда Розија, а раставља их ме^увреме више од једног столећа. Бернард Розије рођен је у Тулузи, где је провео готово цео свој живот и где је умр'о. У осамнаестој години, као свршени правник, покалуђерио се. Постепено је постао каноник цркве св. Стевана и старешина саборне цркве у Тулузи. Провео је неко време у Риму под владом папе Евђенија IV и Николе V и добио је за известиоца папске столице. Доцније постаде владика у Базасу, затим у Монтобану и напослетку 1452. год. архиепископ у Тулузи. Пошто је био доктор грађанског и црквеног права и учитељ богословља, предавао је двадесет година црквено право на тулуском универзитету. Књижевна је плодност Бернарда Розија са свим изредна, те је један од његових биограФа могао рећи, да је написао „много проповеди и скоро без број књига.« Требало би нам бар две стране, да би смо могли изређати све његове списе. Већи део његових радова тиче се богословља и црквене историје, многи од њих расправљају о јавном праву; остали имају за предмет историска или политичка питања. Никола Бертран, писац једнога тулуског БРАНИЧ 23