Бранич

отр. 288.

в р а н и ч

број 7. и 8.

поменутог друштва за Фрацуске казнене заводе, држаној на дан 8. новембра пр. год. Тај је извештај за тим штампан под горњим насловом у друштвеном органу, париском часопису Ве^ие 'репИепНтге у његовој децембарској свесци за пр. год. Сматрајући, да ће упоредна студија казнених завода балканских држава, која је изишла из пера једног познатог стручњака, ма и у Форми кратких путничких бележака, бити од интереса и по наше правнике, ми је доносимо овде у целини у српскоме преводу.

У нашем часопису, вели г. Ривијер, било је често говора о државама на Балкану ; али то су биле само узгредне и делимичне белешке: праве и потпуне студије о њима још немамо. Благодарећи путовању по истоку, које сам предузео по свршетку конгреса у Пешти, ја сам у стању да на сваку од њих бацим свој нарочити поглед. Ја ћу покушати, да на неколико страна обележим своје утиске добивене на томе путу, који су, на жалост, скоро свуда били слични. У погледу казнених завода, све балканске државе, изузев Румунију, налазе се скоро на истоме ступњу-: немају нарочитих казнионица, немају никакав или имају врло мали персонал, и свуда сам констатовао одсуство економског режима. Спољни поредак одржава се свуда добро; али што се тиче унутрашњег принципа, не само што га не видех нигде, него шта више изгледа м и, надлежне управе са питањем о принципу још нису ни начисто. Пре две године, ја сам с тугом у срцу оцртао жалосно стање казнених завода у Шпанији. Колико би тај мој опис био блажи, да сам прво прошао кроз БосФор ? I. Румунија. Румунија је далеко напреднија од свију осталих балканских држава, како у погледу уређења казнених завода, тако и у свему осталом. Она има своју јаку централну уира.ву к&зненог завода, којој за сада стоји на челу један човек колико активан толико и просвећен. Ова управа има свој рационални