Бранич

ВРОЈ 7. и б.

б р а н и ч

стр . 287.

недостатцима и могућим злоупотребама. Али ја не увиђам, ко ће при здравој памети закључити такав уговор. 1 ) Само да би се избегао неспоразум, хоћу на крају нарочито да споменем, да власник телеФона мора ономе, који је посредством његовог апарата обманут, одмах, т. ј. чим за то дозна, јавити за то, ако неће да буде одговоран по општим правним правилима. Ћутање би се могло и морало сматрати као одобрење. У трговини и саобраћају неопходно добра вера и ред трговинског обрта захтевају, да се трећи, који би овим путем могао бити обманут, одмах обавести. Али та правна обвеза није последица телеФОнског саобраћаја, него је последица општег правног поретка. М. Ст. М.

ОД ПЕПГГЕ ДО АТИНЕ

У августу прошле године одржан је у Пешти конгрес криминалиста, према одлуци пређашњег конгреса државног у Лисабону 1897. год. По свршеноме раду, неколико чланова конгреса решише се да пропутују балканске државе, колико ради општега познавања тих земаља и њиховога културнога напретка, толико и ради специјалног студирања уређења њихових казнених завода. Ти су чланови: г. г. Алберт Ривијер, главни секретар Општег Удружења за Казнене Заводе у Француској (8ос1е16 Оеп6га1е с1ез Рпзопз с!е Ргапсе), које је удружење званична установа ; Др. фон Лист, познати проФесор Кривичног Права на берлинском Университету; Др. Ј. Шиловић, ректор и проФесор загребачког Университета и уредник »Мјесечника«; Др. Рајнер, секретар угарског Министарства Правде и Др. Е. Милер заступник државног оптужника у Загребу. Пошав на тај пут, они су дошли прво у Београд и ту у нашој средини провели два дана. По одласку из Београда, наши су одлични гости отишли у Букурешт, а затим у СоФију, Цариград, Атину и Самос, као што ће се то видети из овога што следује. Један од њих, г. Ривијер, по повратку с пута у Француску поднео је свој извештај у седници напред

Ј ) в. Гг. МеШ Тек&пгесМ, стр. 215.