Бранич

стр. 286.

б р а н ii ч

број 7. и 8.

против ћопа 1'1с1е8 изискује у првоме реду, да се онај, који се телефоном служи, свагда сећа, да је цела телеФонска справа непоузданог својства, и да не јемчи за правну гарантију и личну надлежност неког службеника. У томе погледу, постоји извесна аналогија између телеФона и телеграФа 1 ) А § 120. грађ. зак. наређује : »Изјава воље, која је за посредовање употребљеним лицем или установом неисправно достављена, може се под истим претпоставкама оспорити, као и (по §. 119.) погрешно дата изјава воље". Ово законско наређење довело је до решења у Немачкој царевини једно дотле много дискутовано питање из телегр&фског права, — а и ја сам у своје доба дао своје мишљење за такво решење, које је затим и немачки највиши суд усвојио. 2. И о томе мислим не може бити говора, да шеФ може држати само такве службенике, који су довољно вешти у телеФонисању. Чини ми се, да у томе постоји нека мала заблуда. Ко има телеФон, тај не може признати целој публици право, да она држи, да он има способне и телеФонски извежбане службенике. Телефонска уирав а мора се у интересу саобраћаја постарати за добро извежбане чиновнике и службенике, она може прописати, да исти мора имати добар слух, да не сме муцати и т. д. Али та својства не могу имати обични приватни људи, та од куда се може у обичном саобраћају то тражити од сваког телеФонског абонента? 3. Нећу да пропустим а да не обратим пажњу и на то, да се доказивање о телеФонским разговорима мора примити са извесним неповерењем, бар онда, кад сведок (као што обично бива) чује речи само једнога говорника, — слика коју он добија по природи је једнострана. 2 ) 4. Нећу рећи, да ни у ком случају не би могла наступити одговорност власника телеФонске справе. Али кад то бива, онда је то на основу споразума. Било би могуће да извесне трговине закључе уговорно јемством за телеФонске разговоре — ■ у пркос свима постојећим

1 ) в. мој чланак у Макоимовићевом „Праву" 1885. стр. 209—211. М. Ст М. 2 ) види: ГЈввЈопа, Теопа <1е11е ргоуе пе1 (ИгШо ^шсИггано ет1е ИаИапо III. (1898) рад. 506.