Бранич

број 7. и 8.

в р а н и ч

стр. 285.

одговорност и дужност за накнаду за даге изјаве. Службеници у некој радњи у врло многим случајима су доведени у Фактичан положај, да предузимају многе радње на место својих господара. Али било би са свим неразумљиво, да се свуда тражи одговорност господара. Они могу ФалсиФиковати и меничне Формуларе, који у бироу леже, или чекове ; али ко ће за то просто тврдити, да у том случају господар одговара. Ја ие могу признати ни то, да у погледу општег саобраћаја постоји правна обвеза, да се телефонска справа мора нарочито.чувати, и да се мора постарати за то, да га могу употребити само она лица, која могу дати изјаве правне обвезе. Било би сасвим непрактнчно и неприродно, кад би се тражила таква обвеза чувања телеФонске справе. Тиме би се телефонска справа искључила за читав низ разговора, који су истина без сваког иравничког значаја, али који су ипак важни за саобраћај. Да би своме смеру одговорила, мора телефонска сирава бити намештена баш на месту лако иристуиачном, како би службеници, муштерије, укућани и т. д. могли лако са њоме по својој вол>и оперисати. Ако дакле какав службеник средством употребе телефона свога господара, изјаве за њега даје, или их нрима и на њих одговара, то се у сваком поједином случају мора констатовати, да ли је за то, шта је радио, по своме целом положају био овлашћен или није. При томе се примењују са свим природно сва она наређења, која и у обичном правном саобраћају вреде, — подсећам на наређења о прокуристима, трговачким помоћницима ит. д. Али не разумем, да обичан калФа може свога господара просто за то обвезати што се телеФоном служи. Та телефон није правничка справа, која једног неовлашћеног може претворити у овлашћенога. Осим тога сваки зна, да је телеФон скопчан са грешкама и злоупотребама; а ко у правном саобраћају тако ради, да би му могао безусловно поверовати, тај се или намерно сам обмањује или се уображава нешто, што се по зрелијем размишљању мора увидети да не стоји. Ако се дакле овде говори о поштењу при саобраћају или о ћоиа Мез, то се онда не сме мислити на то, да се власник некога телеФона мора постарати за мере, како нико непозвани не би могао на њехму одговарати, или да је он одговоран за невеште или небрежљиве слушаоце; на