Бранич

стр. 374.

б р а Н и ч

број 9—18.

^б> иутницу Свога живота жеиу, коју љубим, поштујем и ценим, коју сам имао прилике баш овде у Двору да упознам као жену добра срца, ј интелигентну и нежну, и која у опште има све лепе особине, које могу једну жену да ј красе, коју сам заволео од првог дана јаком и силном љубављу, жену, коју кад год сам имао прилике да је видим у друштву за ових пет и по година, Ја сам био покренут неодољивим нагоном према Њој. Ја сам тако исто сматрао, као што је и г. Ћурчић лепо казао, да су све Српкиње, које су биле на српском Престолу, оставиле лепе успомене, и Ја се надам, да ће исто тако, кад се после четири до пет стотина година буде читала историја Србије, Ја мислим, да ће, поред Косаре и Љубпце, на лепом и достојном месту бити забележено и име Александрове Драге. Ја њу добро познајем, и уверен сам, да ће она усрећити Мој живот, и онога дана, кад будем могао гледати на Свој лични живот мирно и спокојно, од тога дана и Србија ће моћи спокојно гледати у своју будућност, јер ако је било до сада несталности у Србији и политичких изненађења, то је било због тога, што сам имао доста неспокојства и неслоге у Мојој породици. Управо што је Србија, за ових последњих петнаест година била у непрестаним трзавицама и грозничавом стању, да није могло проћи ни пет шес/г месеци, а да се у Србији не пита: шта ће да буде сутра; свему је томе био узрок неслога и раздор у Мојој кући. И од онога дана, кад будем имао уза Се жену, коју добро познајем, а која добро познаје и Мене и Србију и коју волим и поштујем, .и с којом ћу заједно да одбијем све интриге и сплетке од Двора, које су нарушавале мир и наносиле несрећу овој кући и Србији, тога дана оне ће бити уклоњене, и Ја