Бранич

број 9—18.

б р а н и ч

стр. 375.

Ф Ф ^е, ћу моћи са највећом снагом и вољом да се посветим снажењу и нанретку Србије. Ви знате, господо, да друге династије нису постале као Наша из народа. Њихов је корен у вези породичној са другим државама и династијама. Оне се сматрају као породице, везане по својим породичним интересима и оне управо више гледају на своје породичне интересе, него на интересе своје земље. Између њих и њиховог народа нема оне везе, која постоји између Нас и Нагаег народа. Ми, Србија, кад бисмо ушли у то друштво, не бисмо тиме добили оно што многи мисле да бисмо добили. Прошла су она времена, кад су се земље добијале женидбом владалаца. На против, не бисмо добили ништа, а били бисмо увучени у политику оне државе, из које је Краљица, и били бисмо обавезни да се крећемо према политици те породице и те државе. Нагаа је Династија постала из народа, она је народна Династија. Она ће као таква остати и даље, ако задржп свој тип, свој народни карактер. Неће Србију да оснажи и да окрепи то, што би она по своме спољном облику и сјају изгледала као једна велика европска владалачка кућа. Србију ће да подигне и усрећи то, ако она буде радила на томе, да се у индустрнји и култури што више приближи западу, али међутим, да увек задржи свој национални тип. Само ако Србија буде тако радила, она може бити снажна и јака, и моћи ће да одговори својој историјској мисији. И с тога, Ја сам уверен, да сам поступио правилно у том погледу, што сам сматрао, да је преко потребно, да на првом месту буде мира у земљи, а из Краљеве Куће да се политика уклони, и да Краљев Двор не буде више легло интрига него да буде оно што треба да буде, и да се политика креће према потребама земаљским. Управо та веза између Двора и поф