Бранич

стр . 580.

б р а н и ч

број 9 —18.

се, да је закупно добро предато туженом у употребљивом стању, да је одговарало циљу своме. Кад је тако, сматра се да је уговор закупа тужилац са своје стране испунио и туженоме је дужност била, да остане у закупном добру до рока, односно да дотле плати закупну цену. Одбрана његова, да је морао уговор раскинути, што је два пута крађен био, неумесна је, јер кућа само треба да је угодна за становање и да одговара томе своме циљу, а заштита од лопова ирипада полицијској власти, а није дужност закуподавца. „Како је најзад закупно добро граничило се са другим добром тужиочевим и у толико мање било изложено с те стране саобраћају, разлог туженог у толико пре отпада, и с тога бих осудио туженога на плаћање закупне цене. к IV »Овај задатак расправља се с обзиром на 928. 6'. граћ. зак. да ли је тражење лекарево застарело или не. Застарелост се рачуна од дана визите, односно од дана кад је признао тражење последњи пут. »Ако је година дана прошла, право на тужбу му застарева и он се одбија, иначе му се има досудити, без обзира на остављени рок у писму,® Кандидат је испит правозаступнички положио. 3. У суботу, 14. октобра ове године, полагао је правозаступнички испит г. Лука Зеби&, бивши судски писар. Питали су: г. Милан Ст. Марковић, адв. овд., из грађанског судског и стец. поступка; г. Светислав Станојевић, проФесор Велике Школе, из крив. суд. поступка, полициске уредбе и закона о општинама ; г. Гргур Миловановић, проФесор Велике Школе, из кривичног права са закоником, закона о пороти и закона о штампи ; г. Арон Нинчић, судија Касационог Суда, из грађанског законика и приватног међународног ирава; и г. Др. Стојан Вељковић, председник Касационог Суда и председник одбора за испитивање пријављених кандидата за правозаступнички испит, из трговачког законика са меничним и акционарским и рударског законика. Писмени задатак, који је био из области кривичног права и који је дао г. Гргур Миловановић, гласи: