Бранич

број 19 — 24.

б р а н и ч

стр. 603.

се такође хоће да сачува од опасности било живот или у оиште интегритет тела човечјег. Узели ма који пример из казн. зак., видећемо, да је законодавац ишао на то, да казном заштити какво право или животни интерес, било појединца или целине. Па чиме држава заштићује права ова од повреде и опасности, која им прети ? — Казном. Држава је пронашла извесно срество, које се састоји у неком злу, које постпзава кривца, и од кога се држава нада да ће бити у стању да задржи грађане од вређања туђих права, или да бар други пут неће више грешитп. То зло назвато је казном. Историја казне показује нам, да је она заиста извесно зло, и што се више враћамо у прошлост, то је и то зло било све веће. Но са поступним напретком цивилизацпје дошло се и на овом пољу до бољитка. Увидело се, да и поред најскромнијих казни злочин постоји, и у место да број злочинаца опада, он расте. Циљ ове расправе није, да иепитује узроке злочина и његов однос према казни, те се с тога не можемо упуштати у дубље разлагање ове теме. Главно је, што ми хоћемо да утврдимо, да казни није циљ освета ни малтретирање кривца, већ' у главноме одвајање из средине, за коју је он опасан. Може бити, да казна донекле утиче на остале, и да их уздржава од злочина (генерална превенција), а исто тако да утиче и на самога злочинца (спецпјална превенција); али искуство нам показује, да тај утицај до сада није бог зна како новољан био. Главно је да се казном иде на то, да се злочинац уклони из друштва, за које је он опасан, и то или за увек, или за извесно време, ако се држи да се може поправити. Има до душе и случајева, где се кривац не уклан.а из друштва, као на пр. новчана' казна, илн губнтак чина или звања, где се кривац издваја само из извесног ужег круга друштвеног, у коме се он као штетан показао. Но ово су нарочпте кривице, код којих се оволика реакција од стране државе сматра као довољна. Али код огромног броја кривичних дела, злочинац се осуђује на казну, услед које се уклања из друштва. Ово уклањање злочинца доказје да је он опасан по друштво, и та оиасност је, дакле, узрок, што га држава казни