Бранич

стр. 702.

б р А н п ч

број 19—24.

доказује нам сваким даном све више, да ностоји болест духа онамо, где се до скора видео само слободан извор зла. Могло би се још издејствовати, да кривичне судије буду сиецијалисте, одвојене од грађанских судија, пошто је њихов посао сасвим различан, јер једни траже познавање дела, други човека. Зар се председниди поротних судова неби могли бирати међу истражним судијама? Како се истражне судије целога свога века занимају злочинима и свима проблемима, који са њим стоје у вези, изучиле би у основи сва многобројна питања криминалне антропологије, социологије и психологије. Ради расветљења психологије окривљенога, а и да би сишао у тмине његове душе, нови судија, чија појава није тако далеко, 16 ) наћи ће потпоре, код лекара невролога и психолога. Он ће захтевати да судско-медецинско васпитање, које је данас изузетна мера, постане правило па макар само и ради статистичких података, који би нам показали генезу зла, утецај наслеђа и васпитања. Такав председник поротнога суда, извежбан у своме племенитом позиву, научен да се разговара с оптуженим, да од њега сазна истину, да га сачува од бескорисног лагања, постићи ће највећи степен мира и достојанства људског. У њега ће имати толико бистрине и мудрости да разуме, да ни на какав начин не може бити судија т. ј. да промерава тајне интенције и чита на дну душа, јер је то својствено само Богу. Он ће казати с понизношћу пуном ФилосоФије и величине: »Ништа ми не донушта да судим и да нисам оквалиФикован за одмеравање казне. Ја сам овде за то, да овога бедника доведем у стање, у коме не може бити штетан, да својим миром и ведрином заменим осветничко беснило оних, које је он увредио и да их спречим, да му сами не изреку пресуду и да, најпосле, привидно казним, како би то као пример служило, те да доцније злочинци знају, кад падну у искушење зла, да се излажу репресалијама друштвеним, ако зло учине. Потребно је да кажњивост помогне дивљем или иоквареном човеку и да представа о тешкој казни у његовом духу уравнотежава представу о рђавом задовољству." Тако схвативши своју праву улогу, судији ће, не губећи ништа од својих прерогатива, ни од свога достојанства, приближити се мудрости, о којој сам раније говорио, а по којој се ваља сложити с наукама и философијом , које су на послетку увек у п Р ав У- Превео Ж. Ж. Протић.

16 ) На конгресу алијениста и неврологиста Делкиру, нрви нредседник суда у Бордо-у, захтевао је довећање судско-медиценских вештачења и тражио иитервенцију судског лекара као обичног саветника кривичног судије.