Бранич

Б Р А Н И Ч

Поред ових разлога, налази се у пресуди*) удружених кривичних одељења највишег немачког суда и овај разлог: »Нема сумње, даје казна код нокушаја унрављена противу злочиначке воље, док је на против код свршенога дела управљена противу успеха, који је резултат злочиначке воље". Као што видимо, заступници субјективне теорије наводе пре свега: да се дотични виновник код покушаја нал&зи увек у заблуди односно последица или успеха Да ово није увек случај, навешћемо одмах и један пример. Неко жели да отрује некога, али, не знајући, тачно колика је количина отрова, потребна, да такву дозу, да покушај остане без успеха. Међу тим тровач ни сам није знао да ли ће тровање бити успентно или не, већ је то покушај на срећу. Или, неко се реши да убије пзвесно лице н пуца на њ' у растојању од 100 корака, ма да зна да у том одстојању не може увек погодити у мету. Дакле, у оба ова случаја видимо, да учипилац није био у заблуди однооно своје радње и успеха, већ да је знао, да му радња може остати и безуспешна. Што се тиче навода: да радња предузета у извесном циљу може били или само каузална или некаузална, а не релативно некаузална, другим речима, да је радња код покушаја увек некаузална, ни у томе не . видимо никакав разлог, да не треба правити разлику између покушаја и иокушаја. Та околност, што се вели да је покушај некаузалан, пре би био разлог да се покушај у опште не казни, него да се сваки без разлике казни. Али и саме објективисте видећи, да би некажњење покушаја у опште било нецелисходно, прибегли су идеји сузбијања злочиначке воље, те траже да се сваки покушај без разлике казни. Из изложенога није тешко увидети, да су до сада наведени разлози субјекгивиста неосновани. У многим случајевима злочинац предузпма своју радњу, и ако није сасвим уверен у њен потпун успех. И баш зато, што субјективисте погрешно држе, да је злочпнац код свакога у заблуди односно успеха, они из тога изводе и друге иогрешне консеквенције. Они веле: кад дотични

*) ВегсћздеггсМ као највиши суд у Немачкој Даревпни врши, иоред своје функције као касадиони суд, још и Функцију суда I. и II. отенена, ирема надлежности, која му је за извесне кривиде законом одређена. Отуда долази да овај суд изриче и иресуде као суд I и II степена.