Бранич

стр . 762.

б р а н и ч

број 19—24.

Мвртапп М. БГе НесМзрћпоборћГе с1ез Јеап Јасдиез Ноиззеаи. Ет ВеИга^ ги Сге8сћ1сћ1;е (1ег ЗШаШћеопеп. ВегНп, (Ј. Ои41еп1;а§) 1990 8° 144 Одмах у самом уводу ограђује се писац од помисли, да је поље па коме је поникла Русовљева правна ФилосоФија, потпуно пречишћено. Писац нам заиста расветљује Русовљево учење тако, да нам износи карактер чувенога женевљанина у оштро оцртаним контурама, а не онако, како су његову слику стварале мржња или накзоност партијска. Писцу припада у главноме заслуга, да је он савремени правнички свет упознао са богатством мисли тзв. периоде природног права. Писац се не ограничава само на критичко излагање Русовљевог учења, већ у. првом делу своје студије третира и његове претходнике: Бодена, Алтузиса, Гроција, Хобеса, Спинозу, ПуФендорФа, Сиднеја, Локе-а и Монтескија. Карактеристично је, да Липман дело „ЕзргМ; ^ез 1о18" сматра за прецењено, и да му пориче скоро свако унапређење ФилосоФске спекулације. Што се тиче самога Русоа, писац одмах у почетку побија навод, да је Русовљево учење о постању државе уговором, историјски неосновано; јер Русоу није било стало до тога да објасни историски постанак државе, већ да добије идеално мерило за оцену права. Исто тако писац вели, да је неправилно схватање, што се Русо сматра као претеча модерног социјализма. Он је се у главноме ограничио на критиковање извесних изопачености приватне својине, а иначе је својину сматрао као најпоузданији бедем правног поретка. Писац, у своме систематском излагању, наглашава по неколико пута, да је главно Русовљево дело, Соп1гас1 8осха1, књига правно -философске садржине, али да је оно имала практичан циљ, да се умеша у политичку борбу женевске републике. С тога се поједина места, у којима провирује полемични карактер, не могу одвојити од целине и сматрати као извор, у коме се огледа дубина његових мисли. Па и онде, где би се с неким правом могла доказати „револуционарна тенденција®, да се она објашњава необичним поштовањем, које је Русо гајио према праву. Према развићу правне Философије Русо заузима двојако гледиште. У својим полазним тачкама он зависи од својих претходника. Ово се огледа како у његовој конструкцији друштва, пре но што је држава постала, тако и у претпоставци, да је држава постала услед размишљања о њеној користи. Па ипак се код њега огледа напредак у двама правцима. Пре свега Русо наглашује. да је за оцену садашњих правних прилика потребно