Бранич

број 19—24. б р а н и ч отр. 763.

знање оних, које би требали да постоје. И баш у томе се и подударају мишљења Липманова са Русовљевим. И Липман сматра да је задатак правне ФилосоФије: да одреди иогодбе и циљ арава. Даљи напредак Русовљев огледа се у томе, што он изводи правичност из „љубави према људима« у вези с идејом о васпитању за појам о праву, васпитавајући човека егоисту за моралног човека.

ВисМа, 01ћег и Еећтапп, Ег^ИргосеазогЛпипд, КопћигзогЛпипд, НапЛе^дезеГгћисћ т а11;ег опс! пеиег Оез^аИ; уег^1е1сћепс1 с1аг§еб!;еШ. ВегНп, (1лертапп) 1899. Ово дело, у веома укусном издању, има циљ да буде оријентација у битним прописима; који су најновијим законима уведени у грађ. и стецигани поступак и трговачки законик, и да изнесу непосредне правне консеквенцијетих промена. Литерарне белешке унете су у дело само у нотребном обиму, да би се читаоцу дало могућности да даље прати поједина питања. Систематско излагање је у главноме према делу, који се у законима налази.

Рисћз Аид. ЈОаз <1еи1зсће Уогтипдзсћа^згесМ, ВегДп, 1898. (Уаћ1еп) 8° 325. Књига ова намењена је да буде као ручна за употребу старатељских судија и да олакша упознавање са правом о туторству и старатељству немачког грађанског законика. Са одредбама новога закона стављене су напоредо одговарајуће одредбе досадањег пруског закона. 'Гакође је узет у обзир и закон о неспорним делима. У првом делу овога дбла, изложено је материјално право о туторству, и то : у првом одељку органи туторства, у другоме изложено је туторство над младолетницима, у трећем над пунолетницима, а у четвртом говори се о старатељству. У другом делу говори се о поступку у туторским и старатељским пословима.

Е1а<1е Еггсћ Бге Непипд ТгипћвпсћИдег ип(1 гћге Уегвогдипд пасћ <1ет ШгдеН. ОезеГгЂисће, Огевс1еп, (Вбћпег!) 1899. Писац сматра пијанство као болест, коју треба ређе сматрати као последицу урођене психопатске. способности него као резултат наших социјалних навика. За овакве болеснике, вели,