Бранич

стр. 764.

в р а н и ч

број 19 — 24.

нису ни заводи за обавезан рад ни казнионице, већ само заводи за пијанице. Када привремено туторство (§ 1906 грађ. зак.) даје могућности да се дотични упути у завод за пијанице, то ће се већином моћи учинити после проглашеног малолетства. Писац сматра да је неопходно потребно, да се дотични и на силу може држати у таквом заводу, и да то бављење мора трајати бар годину дана. Као услов за проглашење малолетства писац препоручује мишљење једног, а још боље два лекара, од којих бар један треба да је службени лекар, са психијатричним образовањем. Неизлечиви пијанци морали би се прогласити као малолетници за навек VI држати у заводу (азилу) за пијанице. Подизање завода за пијанце треба најпре оставити слободној иницијативи хуманих друштава, а држава би могла евентуално дати и своју помоћ.

ВеИгад егпеа Агх1е$ гиг Ргаде (Ј,ез НаЏзуаГетз [пг јидептгсће Ое^апдепе. Под овим насловом расправља Бг. 81леке у „В1Шег Гиг **еГап§шв8кипс1е К питање, који је казнени систем најбољи за малолетне осуђенике. Поглавито с теориског гледишта, писац објашњује утицај усамљеног затвора на здравље малолетника. Тако он говори о утицају његовом на побољевање, смртност, туберкулозу, разне Физичке и умне болести, онанпју и сексуалне аномалије, па долази до резултата, да је усамљени затвор за малолетнике бољи од општега. Ово мишљење писац је поткрепио неким статистичким подацима, у колико му је било могуће да прнкупи зз то потребни материјал.

Ое 1а јигШгсНоп сотр61еп1е еп 8егЂге роиг соппаИге <1в8 асИопз еп сИ^огсе ои еп пиИИе б,и таггаде, ропсСбез раг с1ез броих е1гапдег8. Под овим насловом донео је познати Клинеов »Јоигпа! с1и БгоИ; Јп1;егпа1;шпа1 Рг1Уе а (св. VII—X, стр. 742—748) расправицу из пера нашег сарадника, проФ. Живојина Перића, . у којој је јасно изложено питање о надлежности судова с обзиром на развод брака у опште, а нарочито с обзиром на развод брака туђинаца који би се у Србији настанили, како га је уредило наше позитивно законодавство и како га схвата правосуђе нашег највишег суда. И на њу ми радо свраћамо пажњу читаоцима »Бранича«. У истој свесци овог часописа завршује се, за наше читаоце такође занимљива, расправа председника суда у Бакави, К. Н.