Бранич

врој 19—24.

б р а н и ч

стр . 769.

створиле и ресултата које су до сад дале. Кад се изврши сав овај ггописни иосао, онда би још хтео да укаже на прилике, које у наше доба утичу на усавршавање или онакажавање ових установа. Ево у кратко прегледа његовог дела по главама. Он најпре говори о држави одн. народу (3—38), за тим прелази на друштвени склоп (39—65) и на уставе и владе (65—211), да после тога излаже своје гледиште о врховној власти и њеним органима (211—242), говорећи при томе о извршној (242—399) и законодавној власти (399—520); враћајући се за тим у нарочитој глави на владавинске облике (521—575), и износећи своје погледе на народно ираво бирања (575 — 626) и на уставна јемства (627—690), и завршујући најпосле своје дело неколиким општим посматрањима и извођењем неколиких закључака (691—711). Што је редак случај код његових земљака, писац овог дела је проучавао гледишта савремених мислилаца на самим изворима, јер, као што се види, зна готово све европске важније језике. Он се сам (стр. 691) извињава, што у своме делу није говорио о значају и улози штампе. у савременом политичком животу, нити о судској власти.

Миљковић. др. М. Алкохолизам и злочин. — Београд (држ. штампарија) 1900. 8°. 36. Наш сарадник г. д-р. Миљковић штампао је расправу под овим насловом у »Полициском Гласнику« почетком ове године, па ју је за тим оштампао и засебно, пропратив је сразмерно доста дугим поговором |стр. 39—46). Ми свраћамо пажњу наших читалаца на ову расправу, и то тим пре, што она у вечико допуњује расправу др-а АшаФенбурга 0 иијанству и злочину , која је изишла у прошлој свесци нашег листа. У Миљковићевој књижици говори се најпре, после кратког увода о алкохолу и његовом дејству на организам и радње човечије, за тим се прелази на алкохол као узрок иојединим врстама злочина , да се после дође на криминалну иолитику у иогледу алкохолизма, при чему се расматрају у првом реду оиште мере иротив алкохолизма, па се онда прелази ближе на мере кривичног законодавства. Као што се види све су то питања од врло великог значаја, чије се проучавање препоручује свакоме човеку мислиоцу у нашој земљи, нарочито нашим правницима. Да напоменемо само узгред још толико, да се и писац ове интересне и корисне књижице с правом жали на непоузданост наше статистичке грађе, о којој смо и ми говорили у прошлој свесци »БраБРАНИЧ 50