Бранич

врој 19 — 24.

в р а н и ч

стр . 773.

шао из школе, али га је ипак још тешила нада, да ће се у њу опет вратити. И, на жалост, није се вратио. — Бог да га прости!" -}• Миодраг Протић, окружни начелник у пенсији бивши еудија, погинуо је 10. новембра ове године од зликовачке руке у Крушевцу. Поред све брижљиве истраге, која се за убицом пок. Протића води, ништа се до данас стварно није могло докучити. Бог да га прости! Радничке уредбе <з гледишта упоредног права. — Тако се зове тема, коју је расправио д-р права и ФилосоФије Карл Коен и као јавно предавање прочитао 17. новембра (по нов.) ове године на седници Међународног Друштва за Упор. Правну Науку и Народну Привреду у Берлину. У именованој расправи I;. д-р Коен пропраћа критички историјски развитак радничких уредаба и закона. Радничке уредбе, на име збирке о одредбама за поједина индустријска предузећа, којима се даје предузимачу извесна концесија, а његовим радницима нека јемства, налазе се најпре у инглеској памучној индустрији у другој половини XVII столећа. Али се законодавство инглеско није занимало са тим радничким уредбама, а раднички ред штитила су у то време поједина удружења, која су се распрострла у Инглеској са тим задатком. да раднику нађу рада. Главна заслуга да се васпостави законитим цутем општа уредба о радничком сталежу припада, како д-р Коен признаје, Блунчлију. Он је издао нацрт особноправног законика за циришки кантон, и на том законику почивају сви прописи индустријских радничких уредаба. Најпре је примењен 1859. године у циришком Фабричком закону, а у овом су закону изнесени сви прописи, које данас налазимо као опште за све радпичке уредбе. Тако је у самој Швајцарској ускоро прошнрена на рударске раднике, одакле је у овом облику пренета у Аустрију. У наше време имамо потпуне радничке уредбе у Швајцарској, у Аустрији, Мађарској, Русији, Немачкој, Норвешкој. Белгији, Румунији и Шпанији. У последњим двема земљама ова уредба важи само за раднике по рудницима, у свима осталим она се простире и на раднике осталих индустријских врста. Иначе се и овде закони разликују међу собом по ступњу културе дотичних држава. — Може се рећи, да је у многим земљама с увођењем ових уредаба ишло и побољшање положаја радничкоме реду. Кад је предавач завршио своје предавање, онда се на њ надовезала као обично научна дискусија, у којој су суделовали неколики чланови удружења. Ова расправа д-ра Коена заслужује пажњу нашег правничког света, коме се препоручује у опште рад овог друштва.