Бранич

40*

број 19—24.

б р а н и ч

стр. 011.

У том случају тек могла би се злочиначка воља сматрати као опасна по живот и казнити. Б. Објективна теорија о иокуш&ју. Ова теорија полази са ове тачке гледпшта: право нема никаква посла са нечијом жељом или вољом (со^ИаИошк роепога пегао раШиг). Тек када се во.ћа објективира, т. ј. када се она обелодани на тај начин, да хоће да задре у СФеру туђег права или интереса, онда она постаје од значаја за право. Разуме се, да код покушаја предузета радња никада не даје онај резултат, који је злочинац желео, алп та радња може да доведе у опасност, по кад што веома блиску, нечнје право или интерес , или интерес целине. Услед тога што се злочиначка вол*а не објективира увек на тај начин, да се њоме какво право доводи у опасност, дошло се на мисао, да се сваки покушај не казни. Као гато смо већ раније наноменули, покугаај се код преступа казни само изузетно, а код истуна никако. Као разлог навели смо то, што покушај код тпх дела није онасан ио појединца и друштво. Још Фајербах почео је правити разлику између опасног и безопасног покушаја, и он се управо и сматра као творац објективне теорије. Услед тога се почела правити разлика између подобног и неподобног средства и предмета. А доцније опет правњена је разлика између апсолутно и релативно неподобних средстава и предмета. Но о томе биће говора доцније. Главно је, дакле, да се по овој теорији тражи за појам покушаја, да предузета радња ствара одјективиу оиасност ио извесно ираво или иитерес. Тјзажи се, дакле, -д*3 Је предузета радња управљена противу извесног нрава, ла то право није поништено услед нечега, што није зависило од воље учиниочеве, или да је то право бар доведено у извесну опасносг. Ако се на ову објективну страну дела не би обзирало, већ ако би се узимала у оцену само субјективна страна, т. ј. психичка страна злочинца, онда би се морао казнити не само сваки покушај, већ и свака припрема, и то подједнаком казном, јер је злочиначка воља увек једна и иста, како код покугааја тако и код припреме. Субјективисте тврде да код покугааја и нема хгакакве објективне опасности, погато жељеног успеха нема, већ да је опасност субјективна у томе, гато има могућ-