Бранич

БРОЈ 19—24. В Р А Н II Ч ОТР. 6"23.

изреком помињу. Ти случајеви помињу се у §§ 88. 89. и 90. казв. зак. и односе се на издајничка предузећа. Мотив за кажњење принремне радње код ових дела није никакав други до тај, што од таквих дела прети велика опасност држави и државној безбедности. Сем тога у § 97. казн. зак. одређује се казна за онога, који би војника или грађанина, кад га закон под барјак позива, подговарао да не следује позиву, или да откаже покорност заповедницима. Не тражи се, дакле, да је дотични у своме наговарању успео, па се ипак казни. И овде је побуда законодавчева у опасности, која би од свршеног дела могла наступити по државу од оваквог дела, те је прописао казну за наговарање, као дело зш депепз, а оно би се могло сматрати као припр.ема за главно дело. Има сличних одредаба и у нашем војно-судском законику, који такође прописује казне за само наговарање или дражење против претпостављених старешина. Познато је, да је нашем казн. законику служио као образац бив. пруски казн. законик од 11. априла 1851 г., који је опет био основа садањем законику за Немачку Царевину. Ово се у осталом лако може доказати упоређивањем појединих законских одредаба. Као доказ да је опасност од појединих злочина руководила законодавца да нрогшше казне и за покушај код извесних крив. дела, па и за припремне радње, цитира Росиберг у својој расправи 14 ) извесна места из побуда немачког казн. законика. Из ових побуда веома се јнсно види, да су припрема и покушај кажњиви због опасности, која од њих прети у конкретном случају извесном праву или интересу, па пошто је и наш законодавац усвојио исте одредбе, то је доказ да су и њега исте побуде руководиле. Ми држимо, да смо изнели довољно доказа, да је при оцењивању покушаја и одређивању казне меродавна објективна опасност само у толико, у колико се она огледа у предузетој радњи. Према томе, ми смо своју тему исцрпели, и, пре но што ову расправу завршимо, нека нам се допусти да бацимо један кратак поглед на наше излагање и да речемо своју завршну реч.

и ) Ш)ег <Не 8(;гаЛ>агкеН <1еб ип(:ап§1. Уегвиећз, 2еНзсћпЛ №г (Не ^езат. 81;га&есћ(;5У18веп8сћа&, књ. XX. св. 6. 1900