Бранич

стр . 644.

б р а н и ч

број 19—24.

и знао је: да спорови о иотрици, о синору, о сиреги, о деоби задругара и т. д., могу, ако се брзо не сврше, произвести страшне последице за оаме парничаре, као што су: тешке злоставе, тешке повреде тела па и сама убијства; — па је за то законодавац желео и тежио да се оваки спорови суде на лицу места од простих људи који су способнији за природу таквих спорова него стручне државне судије; и што је најглавније да се такви спорови иростим извиђ&њем и суђењем сврше брзо, најдаље за два до три месеца, и том брзином отклони свака опасност која би могла наступити између парничних етранака.. Погрешна примена ових законскпх проппса довела је дотле, да се од једне кратке парнице код избраног суда, која би се свршила за два до три месеца, градиле две парнице; једна код државног суда која траје по неколико година и једна код избраног суда, дакле противно тежњи и намери законодавца. Не може издржати критику ни разлог наших полицијских власти: да претходно државни судови утврде иостојање иотрице, синора, уговор сиреге, задруге, па да се тек после овога саставља избрани суд могло би се запитати: шта има после избранп суд да суди, кад спор пређе кроз државне судове, и нашто та двострука надлежност, која задаје два посла место једнога и то у парницама, које по тежњи закоиодавца, израженој и установи избранога суда, имају да еуде ствари најхитније врсте, ствари, које, ако остану дуже нерасправљене, доводе до крвопролића. Не може се никако претпоставити да избране судије као прости људи неће знати шта је потрица, синор, уговор спреге, задружно стање; те да би отуда поникла бојазан, да ће пресуде избраног суда бити погрешне; јер је о томе пре свега, водио строгу бригу сами законодавац; а за тим пресуде избраног суда подлеже оцени државних судова првостепеног и касационог суда, којима је дато право §-ом 444. истог закона, да могу унинггити пресуду избраног суда, кад нађу да иста не одговара закону. И напослетку, свака брига оних који примењују законе у овоме питању, да ли ће пресуда избраног суда бити погрешна или неће, била би излишна и за то, што и иресуде државних судова могу по неки пут бити погрешне, али опет за то наше правосуђе стоји на достојној висини својој.