Бранич

стр . 645.

Из свега што смо довде навели излази то: да су полицијске власти у напред изнетих шест врстн. спорова свагда дужне оаставнти избрани суд и на захтев само једног парничара, без обзира на то што противна страна не би на ово пристала, поричући Фактичко стање спора. Не можемо, а да и на завршетку не кажемо, да је ово дуго грешење полицијских власти у овом питању причињавало недогледне штете нашем сеоском сталежу, јер сељак, не могући брзо доћи до свога права, морао је сам себи давати задовољења на недопуштен начин, из чега су често потицале страшне злоставе, повреде, па чак и убиства између парничних странака; око потрице, синора, спреге, задружне деобе и т. д.; —■ а то нас је највише и нагнало да поведемо јавну расправу овога питања. 22. Јуна 1900 год. Београд. Ст. Добривојевић адвокат.

ДА. ЛИ ВРЕДИ МЕНИЦА НА КОЈОЈ НЕМА ДАН, МЕСЕЦ И ГОДИНА ИЗДДЊА ? У нрошлој свесци „Бранича" у бр. XX. „Из Суднице" изнет је један случај, да су две менице на којима није било означено време издања, смагране као важеће од стране београдског трговачког суда и Касационог Суда, јер су по њима одобрили забрану на покретност дужника. Ја држим да је овако разумевање дотичних законских преписа погрешно. — У § 80. тргов. законика побројане су све погодбе које мора имати вучена меница, па у тач. 6. тога §-а стоји, да меница мора садржавати: »место, дан, месец и годину издања," а §. 81. трг. зак. изречно прописује, да „а ко који од ових (у горњем §-у побројаних) изискив&них услова оскудев а на меници, то онда није менш^а., нити меничне обавезности има. а Дакле закон је у том погледу са свим јасан, и по томе, меница на којој нема времена издања, не може се сматрати као меница, као пуноважна исправа, и онда