Бранич

стр . 650.

б р а н и ч

број 19 — 24.

није допуштен превод извесног лела на други дијалект истога језика (т. ј. онога, на ком је дело написано, бива проглашено у оригиналу) и његово пуштање у јавност. При томе треба имати особито на уму, како закон у овом погледу сматра норвешки, дански и шведски језик као проста наречја једног истог језика. Такође без доиуштења сачинитеља није у опште допуштен у међувремену од 10 година по измаку прве године од прве публпкације, превод једног оригиналног дела ма на који језик. Баш у томе, што је тачно одређено да се забранбени рок има бројати концем године, у којој је дело изашло на јавност, баш у томе лежи вредност и неоспорни напредак овога закона над онима од 8. јуна 1876. и 12. маја 1877. У овим законима ннје, на име, изрично установл>ено било кад се тај рок започиње, околност, која је давала повода многим неподобностима и погрешкама. За она дела, која се у свескама издају, једногодишњи односно де< етогодишњи рок почиње да се броји издањем последње орипшалне свеске. Ну има ли се једно дело издати у неколико издања у внше књига, то се онда сваког пута поједнне књиге сматрају као особита дела, која стоје за себе; то исто вреди за извештаје или свеске, што их издаЈЈ- књижевна или научна другптва. Овлашћени преводилац ужива за свој превод једнако право као и сачинитељ за своје изворно дело. Ако је више сачинитеља на једноме делу радило, и то тако. да прилози појединих међу њима не сачињавају одређене делове у целнни, тада је за прво проглашење дела потребно одобрење свих појединих сарадника. То нсто вреди и за случај, кад би се таково заједничко дело разних сачиннтеља имало на другп начин обнародовати; н. пр. путем представе место штампе, или обратно. Је ли ауторско право наследним иутем прешло на више особа, у том случају право издања допуштења за гореречене публикацпје прнпада особама на то овлашћеним по опоруци. Кад у односној опоруци не би било таквог овлашћења, онда право о ком је говор нрелази на удовнцу — ако у опште има удовице, илп ако није по средп развод брака илп подела добара —; у овом случају врше то право сви наследници у заједници, али се у том случају хоће да су исти увек сагласни. Ово правило вреди и за дела, на којима је радил« више сачинитеља. Је ли право пздања услед добровољног или присилног уступа прешло на више особа