Бранич

БРОЈ 19

—24.

Б Р А Н И Ч

стг. 651.

скупа, то је онда свака од њих власна да захтева проглашење дела. Не могу ли те особе да се сагласе о начину или погодбама издања, онда је свакој појединој од њих просто да се обрати за пресуду на суд у Хрисгијанији. Добитак добивен од дотичног издања дели се међу онима, који имају права, сразмерно према њиховим оправданим захтевима. Кад међу ауторима једног дела не би било уговора, у којој мери да појединима од њнх припада ауторско право, онда, добитак треба да буде подељен на једнаке делове. Предстојеће одредбе важе у истој мери за. музикално-драматска дела. и за музичке композиције са текстом, у колико се ради о приказивању, инсценирању или проглашењу текста и музике, дочим сачинитељ текста и композитор врше сами за себе и сваки на по се •— дакле без текста или без музике, ираво обнародовања својих умотворина. Предметом сачинитељског нрава не могу никад бити: закони, административне одлуке, судбене пресуде и сличне јавне иснраве. То исто, буди речено, и за претре^ања уставних корпорација, муниципалних већа, црквених области, за беееде одржане пред судом и за друге говоре политичког оадржаја изречене на јавним састанцима. б) Уступ сачинитељског права. Свакп је аутор властан да право на нздавање својих дела уступи у целини или делимице трећој особи. У овом случају ова има право да дело уступљено изда само под погодбама стављеним од сачинитеља, т. ј. ако је сачинитељ допустио издање са штампом, тад закупник не може да дело на пр. даде и представљати у преводу. Та ирава остају задржана сачинитељу, осим ако бп у уступу изрично и на то пристао. Такође није властан закуиник издавачког права да без одобрења сачинитељева изводи на делу какве промене. Није ли у уступу што противно уговорено, то је издавач властан да само једно издање дотичног дела приреди, али и то не впше него у хиљаду примерака. Са своје стране сачинитељ, док се ово издање не распрода, нема право да ново издање у свет нушта. Са уступом права прнказиваља једног драматичког или мимичког дела или једног музикалног драмата, односно једне чисто музикалне композиције, скончано је прећутно — претпогтављајући увек, да није што год изрично о томе уговорено у односном