Бранич

СТР. 658. В Р А Н II Ч БРОЈ 19 — 24.

ворима зајемчена права европских држава, а против њега је устала најодлучније Румуиија. Као и раније (1883), Србија је и овом приликом пропусгила, да се удружи са суседном краљевином у овом животном питању, и ми знамо само толико, да је почетком ове године наша влада одредила једно изасланство, које би с изасланицима осталих заинтересованих држава имало да га проучи. У стручној књижевности нретресали су ово питање на првом месту румунски правници. Тако ми имамо од њих о њему три исцрнне расправе. Прва је од Ј. Т. Гике, изишла је прошле године у Паризу под насловом 1>е§ сСгоШ б.е реаде а их Рот1ез Ле Рег; друга је од П. Б. Кантелија, и штампана је ове године у Букурешту под насловом диезИоп (1еа Гахеа Ле реаде аих Рог1в8 с1е Рет; трећу је написао сам пређашњи председник румунског министарства и главни тајник румунске Академије Наука Д. Стурза, и штампао је у Берлину под насловом ^иезИоп сЈе Рог1е§ (1е, Рег е1 с1ез Са1агас1ез с1и БапиЂе, 1 ) У бечком часопису »Бапиђшз« изашли су о томе такође неколики чланци. Најпосле је проФесор консулске академије у Бечу, .Ј. Блоцишевски, штампао расправу 1,ез Гахез Ле реаде аих Рог1е$ Ле Рег у париској »Кеуие §епегаЈе (1е ПгоП; Јп4егпа1шпа1 РићПс к за ову годину, у којој се трудио да бар донекле брани поступак угарске владе. Сматрамо за своју дужност, да у кратким потезима*) изнесемо ово питање пред читаоце нашег листа, — служећи се при томе у нрвом реду књигом Д. Стурзе и грађом коју је он у њој прибрао из међународних уговора. То нам се чини тим оправдапијим и иотребнијим, што је не само наша земља у њему у велико интересована, већ што је оно и с научног гледишта врло важно

') Видети о томе делу иаш ириказ у Кеуие (1е ВгоН Јп1егпаУопа1 е<; (1е а 1е§181аМоп Сотрагее за 1899. стр. 566—567. *) Ко би желео да се што б.шже уиозна с овим и практично и теоријски важиим нитањем, нека узме: ЕпдеШагсИ ЕЛ. Ви г^јте сопуепиоппе (1е8 4'1еи\'ез т1егпаИоаих. Раг18 1879. — СагаШеопогу Ш. Г)аз б1гот^ећ1е(;8гесћ(; иш! (Ие 1п1егпа11опа1е ИиазвсШШаћг!; у®. ХоддендорФљевом НапсИиисћ-у (1ев Уо1кеггесћ(;8, књ. II, стр. 277—406. — Уегпезсо Сопн!.. Оев Иеигез еп 1)гоИ Јп(;егпа1шпа1, Раг18 1888. — ОгЂап Р. Ешс1е с1е 1)гоЈ1 И1та1 Јп1егаа(;10па1, Раг18 1896. — Казанскги, Међуиародне реке, Историја и теорија међународног речног права (русви) 1895. — Форштертера Л. Л. Дунаи какв международналр^ка, Москва 1890. — уоп НоГгепАогјТ Гг. Бев Дгоћа пуегашв с!е 1а Коиташе 8иг 1е Бапиће, 1>е1р81§ .884. (сопби18а(лоп с1е ВгоИ Јп(;егпа(;1опа1 — и немачки) — Српски: Ривије - ВесниК, Основи Међународнога Права, књ. I. Београд 1897, стр. 249—257. У овим делима ће наћи даљу нотребну књижевност, нарочито код Каратеодорија.