Бранич

отр. 688.

б р а н и ч

број. 19.—24.

галну одговорност или да водимо рачун и о моралној одговорности. Према до сад казаном у први мах изгледа, као да је то питање решено и да уништење појма о слободној вољи повлачи за собом и уништење појма о одговорности. Видећемо да се то никако не може примити и да се ни о једном питању није дебатовало ревноснијс и дуже. Лекаре и антропологе оптужују, да у расправу тога питања уносе сувише радикалан дух. Философи га међутим одиста компликују, попуштајући и без свога знања, пријатном задовољству, да расправљајући га, пишу бескрај спомоћних средстава, неисцрпне суптилности своје дијалектике. 2 ) Џон Стјуарт Миљ, неумољиви и савршени логичар, проповеда апсолутни детерминизам. 3 ) Феномени се нижу, а између узрока и дејства управо и не постоји какав однос. Ја нисам проузроковач својих дела, нисам дакле, ни морално одговоран. Једино што општи интерес захтева казну за индивидуе штетне за заједницу и злочинац је, у ствари, само друштву одговоран. Он зна да друштво казни дела те врсте, очекује, дакле, природне последице својега злочина, он је крив за злочин и, следствено он је за њ и одговоран. Кад се једном за свагда овај маханизам тако регулише и дух на то навикне, злочинац приписује самоме себи сва своја рђава дела, па ма за њих нико други и не знао, осим он сам. Др. Дибисон, који на школи права (у Паризу) држи предадавања из антропологије и криминалне психологије, ванредно је лепо изложио ту идеју. По његовоме мишљењу, да злочинац буде одговоран довољно је, ако је толико разуман, да зна, шта допуштају а шта забрањују закони његове земље. „Кажњивост, вели X' ШгодисИоп а 1а МеЛесгпе &е V ЈЕзр^ које је наградида Француска академија. Ово дело његово Јј' ате Ли сггттеХ има своју вредност за нас иравникђ. Мени се учинило да ће читаоце Бранича интересовати врло поучна посматрања о кривичној одговорности, знања, о којој у нашој правничкој литератури нико ништа није писао осим др-а Миленка Веснића. У осталом ред је, да сеинаше законодавство осврне на огромне тековине криминалне психологије, на читав низ нових теорија, које из основа мењају односе криваца према законими и којима је цељ, да од људскога немилосрђа спасу бодесне и нездраве природе. Код нас је нарочито, у томе погледу, све онако, како је пре 100 година било. Ниједно од тих крупних питања криминално-психолошких не занииа наше правнике, а код наших судова сви су злочинци подједнако нормални и подједнако одговорни. Ж. М. П. '-) Историски су ове идеје најлеише изложене у делу Тћ. БезДошз X« ЂевропзаЂгШе тогаГе. 3 ) Џон Стјуарт Миљ Систем логше (франц превод).