Бранич

врој 19—24.

Б Р А Н И Ч

отр. 689.

он, помаже беднику. Лакомост, чулност, нагон за разоравањем, све то хоће да буде задовољно. Разум међутим показује човеку, да ће та задовољавања у резултату погодити његово добро, слободу, живот т.ј. баш те инстинкте, којеје он готов да задовољи. И тада се догађа, претпостављајући да је страх од тога довољна да се рђаве склоности сукобљавају и готово неутралишу. Да није кажњивости т. ј. застрашавања, злочинац би био без помоћи против своје покварености и морао би је само слушати. Као што знамо Ломброзо и плејада талијанских криминалиста полазе од антрополошких основа. 4 ) Наравно да најодрешнији и најмодернији међу њима, нарочито Енрико Фери, воде рачун о замршености узрока, који рађају злочине, али су за њих од основне важности стигмати, који сачињавају анатомски тип злочинаца. То је Фаталност зла. Следствено за њих је злочинац одговоран само за то што је опасан. „Право кажњења просто је закон природни према коме сваки организам, а особити организам друштвени дејствује против тога што ремети услове за његов опстанак.® Барон ГароФало, легиста групе, захтева примену тих идеја у казненоме законику. 5 ) в До сада су, вели он, казне биле градуиране према лажној идеји о слободној вољи и моралној одговорности. Све то треба променити. Пошто нико није слободан ми и не кажњавамо с обзиром на степен слободе, него то чинимо, имајући у виду само интерес друштва и одмеравајући казну према страхоти злочинца.® 6 ) Ова страшно радикална доктрина изазвала је у Француској живе замерке. Вера у анатомски тип значи порицање сваке психологије, сваке социологије криминалне. Социјолог и психолог енергично протествЈ-ју. Они прокламују, да ми у себи носимо морални идеал — индивидуални одсев појма о општем интересу — и да смо, еледствено двојако одговорни објективно и субјективно, у има закона развитка света ка бољему и у име закона који је у облику заповести урезан у нашој савести. То је идеја Херберта Спенсера, коју је примио Алфред Фуије. По Полану 7 ) морална обвеза је манифестација организаторске тежње нашега духа т. ј. наше природне потребе, да се одржимо у хармонији са општим законима, који владају еволуцијом света. Грижа савести је реакција те организаторске тежње против свега што тежи дезорганизацији. Легална санкција је изгнање индивидуе, која ремити друштвени организам, а морална је санк4 ) Ч. Ломброзо, АрШсаИопз <1е Г апЉгоро!о§1е сшшпе11е 1892. 5 ) в-аго^аТо СгЈтшо1о?1е 3-е изд. 1892. 6 ) А. Фуије СгШдие Аев зизГетез Аи топАе соп^етрогагпе, ') РаиЊап Вегие рМоворМдие 1886. брднич 45