Бранич

стр. 690.

б р а н ii ч

врој 19—24.

ција дејсгво духа против дела. која су повреда рационалних закона. Изложити се томе, изазвати ту реакцију, значи доћи под моралну одговорност, апсолутно независну од слободне воље коју Полан не признаје. Практична је последица ово: човек је у толико одговорнији, у колико су дела његова сагласнија с његовим карактером, навикама и страстима. Не само што навика и страст не служе као извин*а, него постају још отежавне околности. И сам лудак може бити одговоран, ако је дело које учини сагласно с његовим карактером. Тако исто и заслуга за какво добро дело не стоји у правој него у обрнутој сразмери, а није истина да је већа радост на небу због поправке грешника, но због доласка праведника... И ако је врло оштроумна и вешто развијена, ова доктрвна је ипак чисто теоретска и непогодна за нарави. Как.о Габријел Тард мисли идеја о моралиој одговорности независна је од веровања у слободну вољу коју он сматра као напуштену, а и бескорисну претпоставку. Ми треба да сматрамо као одговорног свакога човека који не воли себи равне, неудружљив је. Да објаснимо. И ако ми нисмо слободни, друштво никако не може сматрати људе па ма и покварени били, као бесне псе, којих се треба курталисавати. Индавидуа у себи самој има извесну вредност. Казна, дакле, не треба да је искључиво утилитарна, нити да јој је интерес друштва једини циљ. Поред легалне, објективне одговорности, постоји и морална, субјективна одговорност. Та је одговорност у толико потпунија. у колико је човек идентичнији сам себи ; онајеутолико блажија, ако човек пати од какве болести личне н. пр.: Од лудила, које отуђује; Од пијанства, које руши идентичност; Од хиннотизма, који удваја индивидуалитет; Од старости, која слаби и деорганизира умне моћи. Енрико Фери је жестоко замерио тој докрини. Њему изгледа бесмислена морална одговорност без слободне воље. Пошто је лична идентичност проста обмана, примена Тардове доктрине била би опасна и неусвојљива. Ја пак мислим да она заслужује много више обзира. Да би се, међутим, могла расветлити ова тешка дебата, боље је заменити апстрактно конкретним и постарати се за нове тековине из података, које нису имали ни Тард ни његови противници Да почнемо с примерима и да ја себе поставим у положај. судскога лекара. Узмимо да пороту сачињавају просвећени људи