Бранич

отр. 5.0.

Б Р А. Н И Ч

БРОЈ 1.

ПРВИ ДЕО

П Р В А Г Л А В А У опште о повратку и постанку закона од 26. ларта 1891. 1. Прогресивном растењу криминалитета. 6 ) главни је узрок поврат. То је истина, на којој се није потребно задржавати. Статистике, констатујући ово продужено умножавање преступних дела. показују, у исто време, да се омањује број само један пут суђених преступника. Тако, ако узмемо у рачун само последњи период од пет година, од 1886 до 1890 г. број одлука или пресуда о онима, што су у поврату, повео се од 92.825 на 100.781. (то иоказује увеКање са 85 од хиљаде), док је број изречених осуда над лицима, која се јављају први пут пред судом, сигаао од 109.876 на 106.544. умањен са 27 од хиљаде). Ово просто упоређење, које би се могло учинити и са другим периодима, довољно је да покаже утицај поврата на општи криминалитет. Он се — т. ј. криминалитет — не шири, али се концентрише. Злочин и преступ локализују се, и изгледа, да постоји монопол извесног броја лица. 2. — Да би се још тачније прецизирало стање овог питања, — интересантно је прибележити: да је напредовање општег криминалитета у сразмери са умањењем великог криминалитета'). Дакле у преступним делима напредовање није престало; следствено, у поврату преступа ваља тражити главни узрок злу, чије напредовање нису могли да зауставе сви напори. §. 1. — Превентивни и казнени (репресивни) закони. У три главна закона представљено је ово напрезање држа.ве да се заустави напредовање криминалитета. I. — Ђелијеки затвор. 4. Закон од 5. јуна 1875. прожман је неоспорно истинитом идејом: да затвор у опште производи корупцију, у место да је

6 ) Г. Ханри Жоли у »Ггапсе сптшвПе* показао је, да се за време ове половиие века, општи криминалитет француске умножио на 133 од сто. Годишњи број преступних дела био је у 1825 г. 58.000.; од 1856 до 1860 подигао се на 123.000. Од 1876 до 1880. достигао је ци»ру 171.000. Од 1886. до 1888. броји 193.000. В. о овом питању, осим СотрГез депегаих Ле ЈивНсе СптгпеИе, напред цитирано дело X. Жили-а; Гаро (ОаггаиА), II стр. 307 и 1е РгоМете топете с1е 1а репаШе од истог. ') Готово сталан од 1826 до 1855. г. криминалитет опада од ове епохе. Просечан годишњи број кривичних предмета, пред судовима, који је био 4155. за време периоде од 1856. до 1860. силази на цифру 3853. за време периода 1871. до 1875 г., и на 3342 у 1881 до 1885. У 1890. нада на 2918. Треба приметити и то, да ово умањавање долази можда, делом, и од поступка корексионализације, који се све више практикује.