Бранич

стр . 74.

1; р а ii и ч

број. 1 .

III Јавна продаја кад је неуредна мора се поништити, и ако је тужидац тражио уништај нродаје са других разлога^ а ие са оних који је чине неуреднод (Одлука 11 одељења Касадионог Суда). Гаврило Павловић, из Д. Видова, у тужби сво.јој навео је, да је пореско одељење ср. параћинског на дан 9 маја 1900 г. за наплату дужне порезе продало његово непокр. имање. ну да је ова продаја пеуредна с тога , 1, што је нродаја извршена на Св. Николу, те купци услед нрославе нису могли на лицитацију да дођу; 2., што сј т била само четири лицитанта, и опи су се договорили да сваки купи по једно парче његовог имања и 3., што чиновник, који је продају вршио, није хтео допустпти двојици лицитаната да лицитирају. Са ових разлога тужио је суду изсршиоца продаје. и тражио је да оуд ову продају као неуредну поништи. По размотрењу тужбе, одговора и акта продаје ћупријски првост. суд је нашао: да навод тужиочев под бр. 1 није према закону услов, да се продаја може поништити, а тако исто, да не стоје ни наводи иод 2 и 3, јер ничим нису утврђени, нити је тужилац именовао доказе за њих. Али је суд нашао, да је ова продаја неуредна с тога, штопореско одељење у списку пониса и у огласу о продаји имања није поступило по § 477. гра1,. пост., да продато иман.е обел ежи и суседним имањима по имену њихову, већ је обележио само сопственицима суседних имања, а то је према § 501. гр. пост. уелов за поништај продаје, на је с тога решењем својим од 24. августа. 1900. год. Бр. 20.141, ову продају као неуредну поништио. На ово решење изјавио је жалбу Касационом Суду тужени извршилац продаје, наводећи у својој жалби поред осталог „да би разлог са кога је суд ову продају иоништио, -бно оправдан за поништај продаје. да га је жалилац у својој жалби противу продаје имеповао. што је по §. 503. гра1 ( . пост. био дужан учинити. Али кад он то већ није урадио, ондца се суд иије требао ни обзирати на оно, противу чега се жалилац не жали, јер све оно што је у жалби наведено, није било услов за попиштај продаје, што и суд у овом решењу признаје." 11о овој жалби Касациони Суд у своме II одељењу размотрио је сва акта спора, па је нашао, да је решење судско на закону оеповано, и за то га је решењем својим од 20 октобра 1900 г., Бр. 8435, за енажно прогласио, а жалбу одбацио. Ћуприја. Саопштио Мих. М. Радивојевић.