Бранич

ВРО.Т I

књижевн11 преглед

стр. 81.

Нрема овоме. читаоци виде да она деФиниција тргов. нрава, коју нам даје г. Миловановић није добра. Збиља чудновата ствар, да се још и овакве грешке могу провући човеку, који ужива глас доброг иравнпка и ирактичара, а нарочпто теоретичара. Рекао сам напред, да у овој кљизи има и онога што не долази у опсег науке о трговачком нраву, већ у опсег оних напред именованих наука. Да не би изгледало ово као парадирање. нека ми се допусти да то своје мишл.ење и оправдам. Тако, ако је вигае успут морала доћи са неколико речи историја о постанку трговине 1г њена дефинација, мислим, да је било излишно нћи још даље, па нпсати у трговинском п-раву п о врстама трговине, о користима и нодели њеној, о појму и врстама робе, о појму и врстама цене, о новцу и т. д. Пошто све то не долази у круг пауке о трговннском праву. То је бар јасно. II сад кад узмете ту околност, да у књизи има н ствари, које нису требале ући у трговинско право, јер оне не могу битн предмет трегирања ове науке, па је вежете и са тим Фактима. да нн начин нисања н изражавања појединих мисли не одговара потребама правне науке — онда збиља морам да поновим. да оно тпто се хтело да ттнше и оио што ое написало не стојп у хармонттји у овој књизи госн. Миловановнћа. Ништа не смета го, што је ова књттга више намењена ђацима тргов. школе и трговцима јер, ако се и оии уче нравној науци, оттда се и они морају научити онако, како ће се доцннје користити знањем аравне. а не друге које науке. Врло је незгодно, па чак п неразумно дошла на стр. 284 она рубрика »Способпост малолетника®, јер се не зна за шта је ту: да ли за то да се види да п малолетници могу трговати, или за то, да се види да они у опште не могу трговати. За неука чнтаоца биће веома тешко нзвести ираву намеру пишчеву; па не само то, пего и гешко разумети зашто је у опште та рубрика ту. Међутим оиа је носледица погрешно схваћеног и представљепог појимања: ко је трговац? —• Г. Миловановић на страни "27-ој вели: »да неко јесте трговац треба: 1. „да врши трговинске послове и '2.. да му је то обично занимање®, — изостављајући и један трећи, тако исто важан услов за трговца, а тај је да оп буде још п иравно сиособ но лице _за тргов^ње. II да је то изнео — а то је, признаће и сам, грешка, што је пропуетио — онда би оиа рубрика о способности малолетника за читаоца била јасна и одређена, јер би се видело, да она представља изузетак од општег правила : „да је малолетник неспособно иравно лице у онште па н за трговање.« А усљед те грешке што г. Милбвановић није везао за пбстанак трговца и услов о способности КРАНИЧ 6