Бранич

отр. 82.

Б р а ii ii Ч

БРОЈ 1.

лица, дошло је и то, да није у опште ни проговорио о опособности односно неспособности трговца, а отуда опет и то, да се нигде не спомиње, да не могу бити трговци нп глуво-неми. ни умно-оболели, ни судом проглашене распикуће за то, што се и сва ова лица по закону сматрају за малолетна. Рубрика о способности односно неспособноети трговца јесте у трговач. праву једна. од врло важних, јер се вредност трговиснког посла ценп с обзиром и на овај услов трговца. 'С тога је грешка, што она није обрађена. Код рубрике в жена удата," на истој страни (која у ствари није требала бити самостална рубрика, иего је требата доћи под речену рубрику „способност малолетника®, јер се и она сматра као малолетник без обзира на број година, док год је под влашћу свога мужа—) треба изоставити: в а има 17. година", јер овако, како је написано изгледало би, да мора добити одобрење мужа, као малолетна, само у том случају кад има 17. година. Ова клауза од 17 година не односи се само на жену, него у опште на малолетна лица, као што је то г. Миловановић казао у рубрици о с-пособности малолетника, према томе она је код способности односно неспособности удате жене излишна, кад се зна да је и удата жена малолетна. Ја не замишљам да је г. Миловановић тако и мислио, како је написао ; ја само исправљам оно, што би се могло погрешно разумети из онога, што је написано. Настр. 145., говорећи о потпису издатеља г. Миловановић вели : Ђ Потиис се ставља ма дну менице десно. Неможе бити штаиан или литографисан : но поред потписа може бити штамбиљ. Подвучени текст г. Миловановића чак је и за мене не разумљив, а за почетника тим пре. Ја не могу да разумем: да ли је г. Миловановић тиме хтео да каже да поред потписа издатељевог може бити и његов штамбиљ, или.је хтео да каже да се потпис издатеља може и штамбиљом (факсимилом) учинити. У првом случају штамбиљ је излишан, а у другом пак невредећ. Нејасносг мисли јако утиче на правилно разумевање онога што се мислило и онога што се написало. С тога је требало избегавати овако амФиболичне мисли. На страни 149-ој г. Миловановић вели: »Трасант је ирави и главни дужник; јер трасат кад издаје меницу обећава ремитенту, да ће му исту трасант платити." Ово већ није грешка стила; ово више личи на незнање. Коме ]е познато менично право, тај мора знати, да д>асат на меници, све дотле, док меницу не прими, не представља никакво обвезно лице, те према томе још мање може играти улогу главног дужника. Дакле, у место речи трасат, треба да стоји акцептант, а то није мала грешка.