Бранич

отр. 108.

б р а н и ч

број 2.

Да је бар у практици утврђено, кад долази на ред оверавање пуномоћија, онда би несумњиво сва иуномоћија била оверена једновремено. У онравдање оваке скупштинске практике наводи се овај разлог. Решавање о оспореним пуномоћијима мора се оставити за после отварања Скупштине за то, што, све док се не отворн, Скупштина нема ирава решаватп (састанак скупштински од 9 маја 1884). Овај ;је разлог недовољан. Од две ствари једна, или Скупштина нема права решавања, пре иего се отвори, или га има. Ако га нема, онда је очевидно, да она не може решавати ни о каким пуномоћнјима, не само о оспореним, него ни о неоспореним. Међутим, ми смо виделп да Скупштина, у практици, решава о неоспорним пуномоћијима и пре свога отварања, и ако би у том тренутку требало да буде лишена права решавања. Ииаче, не може се тврдити апсолутно да Сжупштина, све док се пе отвори, нема права решавања. Кад би то било тачно, Скупштина не би могла бити никада отворена. Њеном отварању иретходи њено конституисање, а из чега се ово састоји него опет из аката решавања? Зар Скупштнна не решава онда кад бира прво прпјавни одбор, па онда своју сталну уираву? Ни они који јој споре право да решава о оснореним пуномоћијима пре свога отварања, не иду тако далеко да јој споре право да она и пре тог момента изврши та, два избора. Према томе, не може се рећи, да Скупштина, све док се не отворн, нема права решавати. Све што би се могло рећи, то је да она не може решавати пи о чем другом до о оном што стоји у вези с њеним конституисањем. Да иак о овом може решавати, очевидно је, ношто њено конституисање, као што је речено, претходи њеном отварању. II онда, питање се своди на то, да лп оверавање пуномоћија стоји у вези са конституисањем, или не стоји. Поставити овако иитање, значи у исто га време и решити. Одиста, тешко би било наћи и један акт који би тако стајао у вези с конституисањем Скупштине као овај. Да би се Скупштина могла сматрати као конституисана, треба ире свега пречистити ко је посланик, а ко није, а то се може пречистити тек оверавањем пуномоћија. Према томе, не само да је могућно, него је и потребно да Скупштина, већ у Фази свога конституисања, узме у решавање и оспорена пуномоћија.