Бранич

број "2.

образовање народне скупштине

стр. 109.

Скупштинска практика о којој говоримо, има противу себе и то„ што у ствари решавање о свима оиим пуномоћијима која одбор није обележпо као оспорена, одузима Скупштини. 0 свима тим пуномоћијима Скупштина решава укупно, уважавајући их по одборском преддогу све једном и истом одлуком. Ако је одбор пронустио да код једног пуномоћија запази извесне неправилности, или ако их није хтео запазити, несумњиво је да их ни Скупштина неће запазити. Баш за то што не претреса свако пуномоћије понаособ, она нема могућности да исправи погрешке пријавног одбора. Оверавање тих пуномоћија која одбор није обележио као оспорена, проста је Формалност у Скупштини. Ово је тим више за осуду, што просто од одбора зависи која ће иуномоћија обележити као оспорена. Има примера да је он обележио као така само она иуномоћија на која је он, од своје стЈзане, имао да учини примедбе, а не сва она пуномоћија против којих је у опште постајала жалба. На тај је начин Скупштина бивала наведена да без дискусије овери пуномоћија сумњиве уредности, само због тога их што је пријавни одбор помешао у свом извештају са пуномоћијима по његовом мишљењу урденим. Да се одиста оваком практиком одузима у ствари Скупштини решавање о оним иуномоћијима на која јој пријавни одбор не би свратио пажњу, види се најбоље ио овоме. После неколико година таке практике, 10 октобра 1886, један је посланик изишао у Скупштини с тврдњом, да Скупштина има права решавати само о оним пуномоћијима о којима би јој пријавни одбор реФеровао понаособ. 0 другим пуномоћијима решава одбор у последњој надлежности. И пошто јој одбор реФерује пона особ само о оним пуномоћијима која су по његовом мишљењу неправилна, то бп излазило да би одбор и без Скупштине могао уважити једно пуномоћије, али да га без ње поништити не би могао. Посланик који је ово мишљење заступао, позивао се на члан 9 скупштинског пословника, где се каже да пријављени посланицп, кад одбор преда њихов списак Скушнтини, одмах полажу заклетву. Из тога што они полажу заклетву, и нечекајући да им Скупштина уважи пуномоћија, тај је посланик изводио да су њихова пуномоћија уважена већ одлуком пријавног одбора. Ово мишљење није никада било усвојено од Скупштине. Баш