Бранич

отр. 116.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ "2.

штинског, а овим иословима но могу приступити тек пошто им се пуномоћија овере, јер баш оверавање њихових пуномоћија улази у послове конституисања. Што се тиче других послова, ни ови им посланици не могу приступпти, док им се не овере пуномоћија. Међутнм, онда кад посланици са допуњујућих избора улазе у Скупштину, послови су конституисања свршени. На дневном се реду налазе они други пословн којима ни осталп посланици шк-у могли приступпти с неовереним пуномоћијима, и за то је право да се из тих послова искључе и посланици са допуњујућих избора, све док им избор не буде уважен. ПЈо закону од 1858, посланичка пуномоћије није прегледао скупштински одбор, него један одбор састављен из три саветника и два министра, — министра унутрашњих дела и министра правде. Тај је одбор подносио извештај Савету, који је у последњој надлежности судио о законитости скупштинских избора (§ 10 и § 11).,. Закони од 1859 и 1860, које су ирокламовали начело да »Скупштина сама решава, јесу ли пуномоћија и изборп законити«, поверили су прегледање посланичких иуномоћија једној скуиштинској комисији од осамнаест посланика. Закоп од 1861 изменио је тај систем само у толико, што је овој комисијн одредио за председника министра правде (§ 32). 6. Заклињање Посланика,. — Пошто им буду оверена иуномоћија посланици полажу заклетву. Тек после тога чина могу они ступити у дужност. Заклетвва се полаже у присуству министра унутрашњих дела, по једном тексту који је Уставом прописан (чл. 52). Текст је овај тако састављен, да би заклетву могао положити сваки онај који верује у једног Бога, ма којој иначе вероисповеди припадао (скупштински састанак од 25 јануара 1882). Приликом дебате о данашњем скунштинском пословнику, Скупштина је решила „да епископп полажу заклетву по закону архијерејском и само да присуствују у Скупштини при заклетви; алп да се ово решење скупштинско не ставља у законе." Заклињање посланика бива после сваког њиховог избора, а не почетком сваког сазива. Из тог начела Скуиштина је извела ове последице. Кад посланик да оставку, па поново буде изабран, он се ноново заклиње (8 јула 1877). А кад краљев иосланпк буде изабран за