Бранич

број 2.

образовање народне окупштине

стр. 117.

народног посланика, па се одрече краљевог избора да бп се примио народног, он полаже по други пут заклетву, у својству народног посланика (20 октобра 1886). У Скупштини се дебатовало, 5 новембра 1879, да ,1и посланик може бити изабран за скупштинског часника ире него положи заклетву, али не изгледа да је тада то питање било начелно решено. Касније се десило да је за иредседника Скунштине био изабран један иосланик које још није био положио заклетву (5 јула 1895). Овде треба учинити једну разлику. Заклетп посланик може битн пзабран за часннка скуиштинског, али не може почети вршење своје часничке дужностп, све докле не би заклетву иоложио. Такав иосланик може за то бити пзабран за часника, што је он и нре заклетве, чим му је Скупштина оверила иуномоћије, ступио у сва посланичка права. Међу посланичка права пак спада и ираво бити за часннка изабран. Што се тиче заклетве, она је само један Формални услов који носланик ваља да испуни пре него би почео употребљаватп права која је пре ње стекао. Из тога се опет изводи да нн часничке дужности не може послаиик почетп вршити докле заклетву не положи. Данашњи усгавни пропис о заклетви оснмва се на § 33 закона. од 1861. 7. Бирање Скуиштинске Уира,ве. — Ступајући у дужност по положеној заклетви, посланици имају пре свега да изберу себи управу, пошто се претпоставља да Скупштина не може радити, докле се не организује. Управа се та састоји из председника, потпредседника и неодређеног броја секретара. Бирање председника и потпредседника мора се извршити првог састанка који пријавнн одбор сазове пошто се пријави дввољан број посланика (чл. 9 3. о П. Р. Н. С.). Ова је законска одредба незгодна. 11ошто бирање уираве следује оверавању иуномоћија, то председник и потпредседник не могу бити изабранн првог састанка, ако се тог истог састанка не овере претходно сва пуномоћија. Је ли пак могућно оверити сва пуномоћија једног састанка? Раније је изложено како се, по практици која постоји, првог састанка оверавају само неосиорена пуномоћија, док се оверавање оспорених пуномоћпја ставља после бирања управе, пошто Скупштина буде отворена. Изложено је такође колико је ова практика неумесна, али да би се с њоме могло пре-