Бранич

отр. 118

б р а ii ii ч

број 2.

кинути, ирви је услов да се за оверавање пуиомоћнја остави неколико састанака, а не само један, н с тим у вези да се бирање председника и иотнредседника не врши баш првог састанка који пријавни одбор сазове. У ствари Скупштина не бира ни свог предеедника ни свог потпредседника. Она само кандидује Краљу шест лица из своје средине, па јој он после између тих кандидата, поставља оба та часника (чл. 10 3. о II. Р. Н. С.). Правило је да се при избору скупштинеких часника гласа за сваког понаособ (чл. 75 3. о II. Р. II. С.), али, при избору председннка и потпредседника, гласа се изузетно за обојпцу заједно, јер Скупштина по члану 9 свога пословника не бира три кандидата за председника,. а три за потпредседника, него бира »шест лица за званија председника и потпредседника". При свима скупштинским изборима изпскује се савршена већина гласова. Тек ако се ни на трећем гласању не би така већина добила, биће довољна и односна' већина. На случај једнаке' поделе гласова решава председников глас (чл. 76 3. о II Р. Н. С.). При избору председника и потпредседника Скупштине у таком би случају решио глас председника пријавног одбора, јер он председава састанком на коме ве овгтј избор врши. Краљ има пуну слободу избора између предложених кандидата; може изабрати на пр. за председника оног кандидата који Је добио мање гласова, а за потпредседника оног кандидата који је добио вмне гласова. Председник и потпредседник постављају се указом који премапотписују како кад, председиик" министарског савета, или министар унутрашњих дела. Умесније је да овај други премапотписује тај указ, јер је избориим законом скуиштинским прописано да он премапотписује извесне указе што се тичу Скупштине, на пр. указ о њеним пзборима (чл. 3), указ о њеном сазивању (чл. 80) ит.д. Председник и потпредседник поетављају се на сазив (чл. 53 У., чл. 21 3. о П. Р. Н. С.). Сазвана ванредно, Скупштина не задржава председника и пс/тпредседника свог последњег редовиог сазива. Она, споразумно с Круном, врши поново избор тих часника. По томе што се председник поставља на сазив, он не може бити збачен. Кад је Скупштина решавала о садашњем свом пословнику, 26 септембра 1870, било је предложено да председник може бити збачен на захтев двадесет посланика.