Бранич

БРОЈ "2.

ОВРАЗОВАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

СТР. I 23.

оеседа одиста владин акт, посведочава се тиме што се у њој говори поглавито о владиним пословима, како о онима које је свршила, тако и о онима р;оје тек мисли предузети. Владалац, лично, тако је мало везан престоном беседом, да може одрећи потврду оним законским иредлозима за које је у престоној беседи речено да ће се ноднети Скупштини, и које је ова, пошто су јој билп поднети, усвојила. Адреса би само онда имала да буде проста изјава учтивости, кад ни престона беседа не би била нпшта друго, кад бн се владалац у овој ограничио иа то да поздравн Скупштину добродошлицом, необележавајући ниједном речи владин политички правац. Али, кад је престоној беседи баш то главно, да владин нолитички правац обележи, онда захтев да Скупштнна у адреси параФразује престону беседу, излази на то да Скупштина ваља да одобри владин политички иравац, ма шта о њему мислпла. Које је од ова два мишљења тачније, не може се још рећи. Све завпсн од тога, да ли ће Србттја, у току < г.ог политпчког развитка, доћи до парламентарног режима. Ако до тога режима не дође, очевидно је да ће се прво мишљење морати примити као тачније. Одиста, било би апсурдно да Скупштина изриче у адреси свој суднад политиком једне Владе која, у нолитичком. смислу, нред њом не одговара. И обрнуто, мораће се опет друго мншљење примити као т&чније, ако, случајно, Србија до парламентарног режима дође. Јер, утврдили се једном да се само но иоверењу Скупштине може владати, онда се н у адреси пре свега мора то рећи, да ли Влада ужива поверење Скупштине. Адреса се саставља на писмеио, и иодноси Краљу непосредно преко депутације (чл. 105 3. о II. Р. Н. С.). Као год што Краљ са престоном беседом долази у скупштински дом, тако исто и Скупштина односи своју адресу њему у двор. Скупштина је закључпла, 25 јануара 1882, да адресу ваља да потпишу сви посланици, а не само они који одобравају њену садржину, јер потписници адресе ннсу ништа друго већ сведоци да је она одиста усвојена Скупштином. Било би неиравилно да мањина састави за себе адресу, и да је покуша поднети Краљу. Њему се подносе само закључења скупштинска, а адреса мањине није никако закључење, већ један од• бачени предлог.