Бранич

број "2.

овразовање народне скупштине

стр. 1 "25.

Краљ констатује да је један сазив свршен. То је што се зове закључавањем Скупштнне (чл. 76 У., чл. 113 3. о П. Р. Н. С.). Скупштина је нашла, 17 децембра 1873, да би било неуставно, кад би она сама чинила Краљу предлог да је закључи. Ипак за то, она му је такав нредлог учинила 31 маја 1881. Закључивање Скупштине бива истим начином којим п њено отварање (чл. 113 3. о II. Р. Н. С.). Није одређено ни Уставом ни скупштинским пословшшом колико времена мора најмање протећи између два сазива: по томе се у практици узело да један сазив може -непосредно следовати другом, као на пр. што је сазив за 1898 следовао непосредно сазиву за 1897. 11 . В&нредна, Скуиштина.. —- Поред редовног сазива иостоји и ванредни. Редовни се држи сваке године један пут; ванредни се држи кад год владалац за нужно нађе (чл. 76 У.). Ванредних сазива може према томе бити неколико једне исте године. У указу којим се сазива ванредна Скупштина, обично се изречно помињу предмети о којима она има да решава (укази од 31 децембра 1873, 16 априла 1880 и 3 јануара 1883). Али има иримера да се ванредна Скупштина сазивала указима у којима ти предмети нису били изреком иоменути (укази од 9 септембра 1885, 16 јула 1895, 23 јуна 1897). Кад год би се ванредна Скупштина састала с напред одређеним ирограмом рада, она је држала да се не сме бавити ничим што би стајало ван тога програма. Тако је, 20 маја 1880, решила да не прима молбе и жалбе, као ни посланпчке предлоге; Нјануара 1883, да не прима молбе и жалбе итд. Ако би Влада желела поднети јој један предлог који није био предвиђен указом сазивања, она је морала на то бити овлашћена нарочитим указом (укази од 2 јануара 1874 и 8 јануара 1883). На против, кад год би се ванредна Скупштина сазвала без напред одређеног нрограма рада, она је држала да се сме бавити свима оним пословима којима и једна редовна Скупштина. Тако су ванредне Скупштине од 1895 и 1897 примале посланичке иредлоге и питања, заједно с приватним молбама и жалбама. Ако би ова друга практика преовладала, нестало би сваке разлике између редовне и ванредне Скупштине. Међу тим, по Уставу, између њих би неке разлике ипак требало да буде, и она би се састојала у томе, што би се ванредна Скуи-