Бранич

стр. 126.

б р а н и ч

број 2.

штина сазивала само ради хитшхх и важнпх нослова, које би Влада имала пред њу да изнесе, док би се редовна Скупштина сазивала ради свију послова, макар и нехитних и неважних, којв би не само Влада, него и поједини посланици или поједина приватна лица желела иред њу изнети. По закону од 1858 завиоило је од Кнеза и Савета докле ће сазив трајати (§ 29). По законима од 1859 и 1860 сазив је трајао месец дана, а само по нарочитом одобрењу Кнеза и Савета дуже. По закону од 1861, сазив је трајао докле је Кнез хтео (§ 41). По закону од 1858, Скупштина се закључивала у исто време указом који је читао кнежев представник, и беседом коју је после тога држао Кнез, или опет његов представник. Ова је процедура била задржана законнма од 1859 и 1860. Ванредна Скупштина у данашњем смислу била је непозната, јер се свака Скупштина, по свом првом сазиву, распуштала, и није се више могла сазвати ни редовно, ни ванредно. Ако се ипак у законима од 1859 и 1860 говори о ванредној Скупштини, под тим се именом не разуме Скупштина која би била ванредно сазвана, него се разуме Скупштнна која би била ванредно бирана. Скупштина се тада бирала сваке треће године, и ако би се потреба за њом јавила раније, Кнез и Савет имали су право наредити избор једне ванредне Скупштине и нре наступања треће године. Ова је Скупштина својим бројем била већа или мања од редовне, »према потреби и важности иредмета с< ради кога се сазивала. 12. Расиуштање Скуиштине. — Скупштина се бира на пет година, али Краљ има права распустити је и ире истека овог рока. Ну, у том случају, он је дужан наредити нове изборе »најдуже у течају четири месеца", а нову Скупштину сазвати »најдуже у течају од шест месеци« (чл. 78 У.). Оба се рока рачунају од даиа распуштања. Да ли је могућно распустити Скупштину, чим ова буде изабрана? Обично, Скупштина се распушта тек пошто је неко време радила. Свега један пут, 1883, Скупштина је била распуштена, пре него је рад почела, али ни тада није то било учињено одмах после избора. Она је била сазвана; састала се, и конституисала; била је отворена; па јој је тек после свега тога прочитан указ о распуштању. Овакав је начин поступања једино правилан. Скупштина постоји тек пошто је Краљ отвори,