Бранич

отр . 132.

б р а н 11 ч

број 2.

како мир није дуго трајао, осетида се из нова велика нотреба за новцем. Пошто сви другн извори беху исцрпени, влада се и овога нута морала послужити омрзнутим порезом на приход. Инком-такса би и по други нут иоправљена. Приход као пор. објекат бн подељен. У томе и јесте најглавнија иоправка, којој Инком-такса има вероватно највише да захвали за свој дуги живот. Истраживање це.шкушгог прихода врло је тешко и скопчано са многобројним преварама, с тога прнход мора рашчланити и поделити на категорије. У нов закон би унесена још једна практична одредба. Приход би оптерећен порезом прн самом свом постанку, у рукама онога који га први примп. Место да тражи порез од сопственика земље, администрација се обраћала оном којп је заузима, т. ј. закупцу. Тако псто порез се није узимао од повериоца већ од дужннка који је плаћао интерес, и т. д. На тај начин било је лакше порез разрезати, те су н преваре бивале много ређе. Из тих чисто практичних разлога ностале су чувене листе (сћес1и1е8, сес!и1е8) А, В, С, Д Е. Веза међу тим местима била је доста слаба, и у самој ствари ту је било онолико разних пореза колико и листа. Заједничко им је било само то, што су сви порески обвезници имали ираво да изнесу целокупан приход, ако су мислили да је мањи од оне суме испод које се порез није плаћао. Приходи иснод 1500 дин. беху п овога пута ослобођенп. А потпуна пореска стопа плаћала се већ изнад 3750 дин. (150 лив. ст.)\ Малн приходи беху п у овом закону ослобођенн из чисто Фискалпнх разлога. Из са свим других разлога је то ослобођење задржано у садашњој Инком-такси. У оно се време још није мислило да сиромашнију класу народа треба поштедети правилнијим размештајем пореског терета. Ослобођење је изазвала једино потреба да се скупљачима пореза олакша посао, јер као што смо поменули, истраживање малих прихода стало би доста труда и времена. Порез на приход у овом облику би боље примљен, јер је пореским обвезницима било лакше открити само известан део прихода. Разрез пореза вршио се и даље на основу пријава. Нпје, дакле, чудо што је било много превара. Највећма су бпли оптерећени они порески обвезници који су искрено иријављивали свој имутак, а много мањи су порез плаћали они који су умели да са-