Бранич

БРОЈ 2.

О % ПОРЕЗУ НА ПРНХОД

стр. 133.

крију таман колико треба да адмниистрација не открије превару. Нарочнто је иадао у очи велики број иријава с приходом нешто мало мањим од 1500 дин. Наравно да је државна каса имала отуда грдне штете. Рат се међу тим иродужио у најгорим приликама, те је требало врло много новаца. Отуда нова измена Ннком-таксе. Стопа би удвојена. Извесни приходп ([гот ге&ИгеЛ ргореНу) плаћали су порез ма колики билп, осталп су били ослобођенн тек пспод 1250 днн. (50 лив. стер.) А само у изузетним случ'ајима ириходи од 1250 до 3750 дин. нису платили цео порез. Од свих измена најкориснија је била по државну касу она којом је била спуштена граница за ослобођење. На тај начин порезом су били обухваћени и свн они грађани чији је приход био нешто мало мањи од 1.500 дин. Осим тога процене су вршене строже, а многе олакшице беху укннуте. Тако Инком-такса поста врло продуктивном. Али у истој мери порасла јој је и непоиуларност. Нико је није волео. Влада је моглаодржати само под изговором што рат још траје. То је у право и био ратни порез (\\ т аг-1ах). Како је био заведен једино због ратних иотреба, чекало се само на мир, па да се укине. Наиолеонова сила, која је тако скупо стала Инглеску, би срушена 1815 год., а у исто време и Инком-та>;са би избрисана пз инглеског буџета. Чак су сиаљене и листе по којима се прикупљала. Тим се хтело показатп да се за навек укида. Пема сумње да је Инком-такса крај свих својих дотеривања и поправљања имала миого недостатака. Разрезана неједнако, а примењена врло строго, она није моглаомилети инглеском народу. С њом је једино бнла задовољна сиромаптна класа, али се на њу врло мало обзирало. На економску улогу Пнком-таксе није нико помишљао, јер је она била створена једино у циљу да нрибави владп средства за рат. Колико се мало водило рачуна о праведнијем разрезивању пореза, показало се јасно после 1815 год. II ако је рат престао те године, трошковп су остали врло великн. Државни се дуг беше попео до дотле нечувене висине, а зар;ључен под рђавим погодбама спречавао је својим огромним интересом буџетску равнотежу. На место Ипком-таксе требало је пронаћи друге изворе, и влада није нашла нншта бол>е но да повиси посредне порезе. Од 1815 год. па све док Инком-такса није ионово заведена, равнотежа у инглеском буџету до-