Бранич

стр . 158.

в р а н и ч

број 2.

149. — Закључићемо: да препреку одлагању праве само осуде на затвор за друге злочине или ирестуие, а не и осуде за иолитичке и војене нривице. 150. — Овде се не може одредити критеријум за разликовање политичких преступа од неполитичких. У погледу на ову класиФикацију која има нов интерес. са нашег закона могу само упугити на опште црте казненог права. То исто важи и за тако сложена. питања, или питања која су у свези са овим предметом. Ограничавам се само на посматрању Факта : у случају, кад се сложен или конексан преступ буде сматрао као иолитички по општим одликама, и по том се не буде законски рачунао да утиче на доцније задобијање одлагања, судови треба у практици да воде рачун о томе, и да одбију законску милост лицу, које је већ осуђено за. таква законска дела, која су тако близу делима општег права. II. Одељак. Код којих преступа може имати меота условна осуда? 151. — У начелу судови могу изрицати условну осуду, ма каква да је ирирода преступа, који се суди, само ако је казна, која се примењује, једна од оних, које се могу обуставити. Ово опште правило произлази 1-во из циља, кога је законодавац поставио, као што смо то напред видели, 2-го из иреиаративних радова, у овом смислу, 3-ће из текста закона, који овлашћује на обустављање казне у случају осуде на затвор или на новчану казну, неправећи никакву разлику. (чл. I. § 1.). Од овога начела имају два изузетка, који резултују из законског текста или укуиног закона. Они се тичу иолицијских истуиа и војених ирестуиа. СтудираНемо једне за другим: 1. домашај општег правила; 2. пзузетке. § 1. — Опште правило: одлагање се може наредити у еваком предмету. 152. — Одлаган.е се може наредити у сваком нредмету, којн се тиче злочина или ирестуиа, обичног или сиецијалног, иолитичког или неиолитичког , 1в ) Ако закон, из мотива, који се дају лако разумети, води рачуна о природи прве кривице, кад је преступник већ издржао једну осуду, не бави се њом т.ј. овом природом, кад је реч о одобравању одлагања. Чл. 1. (§ 1), због супротности, коју

16 ) У овом су иитању иозитивни ирепаративни радови. (Ј. (Ж. од 4. Јуна 1890 г.). По себи се разуме да је исти закључак и за случај, кад се затвор изриче услед одбацивања отежавних околности.