Бранич

стр. 160.

в р а н и ч

број 2.

закони, по свом циљу. Ово је тумачење одбијено; мотиви за исто имају само вредност Факта. Законски текст не допушта никакву разлику. У осталом мало је рационално резервисати одлагање за осуђеника за опште преступе, а одбити га према лицима, која се осуђују за преступе, који су често мање озбиљног карактера. Доктрина 'је допустила без икакве тешкоће принцип, који је горе Формулисан. Правознанство га је данас утврдило у истом смислу. 19 ) Оно одобрава данас одлагање у сваком предмету, на име у случају шумске кривице, царинских или иосредних данкова. 155. — Што се тиче Фискалних и шумских предмета, треба приметити једну реззрву у систему Касационог Суда: он допушта одлагање у овим кривицама само за затвор ; за новчане казме одваја ово одлагање, јер их сматра више као накнаде штете, него ли као казне на које т.ј. накнаде штете не примењује одлагање по чл. 2. нашег закона. У овој разлици, која се оснива на карактеру, који се придаје овим казнама, не треба гледати прави изузетак од правила, које је на против, званично констатовано у истим одлукама. Вратићу се на ово питање. § 2. — Изузетци. I. Преетупи, које учине војници. 156. — На осуде, које изричу војени судови, по речима чл. 7 закона од 26 марта; 1891 законске одредбе о одлагању, не примењују се на ове осуде. По изгледу ово је просто правило надлежности; са овог гледишта доцније ћемо студирати ово питање. Ну, није лако одредити његов домашај, као што то изгледа у почетку: може се десити; да војницима суди обичан суд — случај који не предвиђа чл. 7 — хоће ли имати места условној осуди у овом случају, за преступе које су извршили? Другим речима: односи ли се изузетак члана 7 на ирироду надлежне јурисдикције или на војено својство код кривца ? 157. — Узимајући буквално текст члана 7 могли би допустити прво од ових двају решења. Међу тим изгледа ми да се такво решење не може примити. Треба тумачити члан 7 по његовом духу. Ма да су о овом питању мало нејасни препаративни радови, 20 ) ипак довољно јасно Касац. суд 25. Марта 1892 г. Б. 92. 1. 309; 22. Дец. 1892. Б. 93. 1. 157. (Дарине и шуме) и т. д. 19 ) То је на придику најчешћи случај, кад постоји саучешће иди сакриваца са невојеним дицима. 20 ) У осталом је очевидно, да се чдан 7 примеаује како на војене судове марине тако и на судове сувоземне војске. Ма да је у дискусији било говора