Бранич

ОТР. 162. Б Р А Н II Ч БРОЈ "2.

II — Полицијеки иступи 160. — Одлагање се не примењује у иступним делима, које казни полиција. Овај изузетак, не произлази из Формалног текста но исти је допустило правознанство"), и један део доктрине. Ипак питање није престало да буде спорно међу ауторима 26 ). Што се мене тиче, ја се управљам по систему касационог суда, за који ми изгледа да потпуно води рачун о свима законским одредбама и духу закона. Дух закона. — У препаративним радовима није било ни један пут спомена о иступима; и заиста о њима се закон ни мало не брине: питање о поврату не тиче се иступа; њихово понављање не чини никакву друштвену опасност. Не могуке да се оправда циљем, који хоке да постигне, одлагање би било у сличном случају противно општем интересу; они исти разлози, због којих је прописана казнимост за ове врло лаке погрешке, по законима полицијским, налажу да се казна непосредно изврши. Најзад примећујемо: да затвор у иступним делима, не показује никакве незгоде, које хоћемо да лечимо, јер нема ничега што омаловажава, . не декласира осуђеног, и сувише је кратак да би могао бити од каквог штетног утицаја на његов морал"). Текст. — Ова посматрања нису довољна, но споменули смо их да би се још боље поткрепио аргуменат, који изводимо из текста. Супротан систем изазива нарочито члан 1, који одобрава одлагање у случајевима осуде на затвор или новчану казну, у онште. Ну, не треба изоловати овај текст од других одредаба, које му одређују домашај. Јасно је, да укупан закон говори само о злочинима и преступима: раније је отуда за з % лочин или арестуа сметња одлагању; доцнијом осудом за злочин или арестуа губи се ово благодејање. Осуда за иступ не лишава одлагања и не чини да се оно губи: значило би допустити неказнимост за преступника, само ако се држи области иступа, који се казне просто полицијски: очевидно је, да закон изискује за условну осуду преступ истог реда, као што су друга два. У томе има извесне корелације. Даље, текст говори о саоредним казнама и несаособностима, кривичној судској уаисници, оиомени на случај поврата по члану 57 и 58 (то јест преступном или злочином поврату). Ниједна од ових одредаба нема смисла за иступна дела, показујући јасно, да текст закона, објашњен у његовом духу, види само злочине и преступе. м ) Чдан 273 и 56. војеног законика. 5, 2в ) Није дакле тачно апсолутно тврђење, да су војници искључени од благодјејања одлагања само с тога што су војници. Ј ') Кас. 5. марта 1892. Б. 92. 1. 338. (и врло потпун извештај г. Бернар-а.)