Бранич

11*

БРОЈ "2.

О У С Л О В Н О Ј О 0 У Д II

ОТР. 163.

Овај се закључак допуњује овим: трајање је одлагања пет година; законодавац је одредио овај рок за то, што је то рок за застарелост преступних казни. Но у погледу на иступна дела, која казни полиција, застарелост је казне за две године: после две године не може се казна извршити; обустава дакле извршења према таквом преступнику, производила би своје претеће дејство не за пет година, као што закон хоће, већ само за две године. Таква се последица не може допустити и дово^на је да осуди сиетем, који би томе водио 28 ). Ограничавам се на овим општим значењима, не задржавајући се на многобројним примедбама у појединостима, које стављају присталице сваког од ових система: питање, како га је решило правознанство не показује више никаквог практичног интереса 29 ). 161. — Истуиу који се тичу аолиције аутева. Са истих разлога искључена је обустава казни, које изричу савети нреФектура за иступе, који се тичу надзора путева. Још више него прости полицијски иступи, ови последњи не долазе у оно што је законодавац предвидео. (НДСТАВИЂЕ СЕ)

28 ) У смислу јуриспруденције: М"едге и &агу, стр. 75. ВгосагЛ, Вои1аг(1, Ап<1ге, Ве1а1ап(1е, СаУ1б. У противном смисду Вге^еапМ, БађогЛе, ВосагЛе, СарИап*;, МаћопАеап. 2в ) У осталом, у принципу је прописана казна затвора за иступе, ако се осуђени надази у иоврату. давде само би се иовратници користили одлагањем у овој претпоставци, пошто ранија осуда на ову казну за иступ не тани сметау оддагаау: резултат мало чудан. Што се тиче обустављања извршене просте новчане подицијске казне, оно би имадо нечег .^жалосног у себи.