Бранич

број. 2.

И 3 о у д н И. Ц е

отр . 173.

У кратко: Никола је један пут осуђен за просту крађу и казну издржао; други пут осуђен за опасну крађу и казну издржао; трећи пут -био род судом за опасну крађу; и четврти пут за дело опасне крађе као човек доброг владања осуђен на 20 година робије. Зато, што је ову крађу признао. Навешћемо још један пример: По кривици др. Манделбаума из 'Куприје извршна пресуда Апелац. Суда огласила је, да се и слуга докторов казни са 20 година робије; међу тим томе слузи Божину— признате су олакшице добро владање (јер није био пре тога осуђиван) и признање, и казну умањујућа околност (малолетство) био је испод 18 година старости. Као што се види у оба наведена примера моћну улогу игра тач. 4. § 59 крив. зак. Да ли је горња одлука Касац. Суда (у оптужењу Николином а с обзиром на позитивне наше законе правилна или не, и да ли резоновање његово у овоме случају, — да ли је или не Никола доброг владања —припада њему или иоротноме суду , иа га овоме у дужност, а с погледом на дух и намеру законодавца, као и Фактичку потребу која га подсећа на »закон о пороти" — ваља и треба ставити, то је на нама свима да ценимо. Питање се одмах намеће: па где је граница оваквог тумачења и резоновања; можемо ли Николи у овоме случају рећп: ти си се Никола до сад добро владао, ево ти ова а не она казна, или не, као што Касациони Суд узима, и да ли се уверење о добром владању црпе из понашања оптуженог »до с( нли »од« неког момента па у будуће; да ли се казне дела већ учињена или и она која ће се тек учинити, п напослетку, резонујући као Касациони Суд може ли разбојнику који је пред судом за три разбојништва са убијством, досудити блажу казну а не ону, коју му је законодавац јасно одредио. само зато, што он признаје дела за која се тужи, бранећи се да их је починио зато да не би са Фамилијом скапао од глади ? Према наведеноме одговор је да може, али у исто време и иитање: смели тако да буде, и да ли ми тиме и нехотице не долазимо у сукоб са законом? Неготин. децембра 1900 год. Вожа Ст. Павловић. судија.