Бранич

БРОЈ. 2.

Б Е .1 Е Ж II II К

ОТР. 185.

смртна пресуда. Али су на сунрот томе гледишту. у новије доба, изишли са својим радовнм.ч: чајпре Хегел, потом Форхамер, Кели, Гроте, и иајпосле Гомперг, и нокушали су, да подведу под извесне правне одредбе или бар да оправдају пресуду атпнског поротног суда. У најновије доба, вели д-р Менцел, енергично јеустао у одбрану Гомпсрговог мишљења нроФесОр Полман у своме делу Ђ Соирлт и његов н.прод"- и изнео је доказе, да је нресуда, изречепа над Сократом, гнусни акт освете, и да је она нсихолошки постуиак, који нотиче из пародног господарства. Д -р А. Менцел налази, да се пе може постики потпуна тачност у одређивању узрока овог жалосног дога^аја, бар не према стаљу наших пзвора. 11а ипак се дајс понешто поставитп па јаснијој основи, I) ако се поједини ступњи процеса тачно разЛикују и посматрају у правој узрочној вези, оделпто; '2; ако се пснитају правни освови овог чувеног судског процеса изближе; п I! ако се пажљиво ироуче особити политички н друштвени односп у време овог Сократовог процеса. Иосле пзложеног, д-р Менцел прслазн иа ироматрање извора; излаже, са којпх разлога пе заслужује никакве пажње Ксенофон, у колпко се мизке поклонити вере Платоновој апологији, и упозорава па некпм местима на новооткривено дело Арпстотелово, Атинск$ ,1ржава, особито на приложак о политичком положају главпог тужиоца АнитОса. Говорпик оппсује главне моменте претреса, тужбу, њихове стварне основе, одбрану Сократову, раснру о крпвпцп. распру о одмеравању казне и смртну пресуду. У том расматрању упозорава на особеностп атичког правосуђа, на недостатак бранпоца, па односе судија према парничним странама II на право помиловања поротног суда. Пропраћа политичкп положај Атине у међувремену 403—399 године, у које се време ова нарница водила. На завршетку говориик закључује, да ни окривљење, а нарочито смртна пресуда, нису могли бити спстематична иоследица оптужбе. Није могао избећи чуђење, како су та1а Пс1е тужиоци и судије дошли до убеђења о кривици Сократовој. Друга седница Међународног Удружења одржана је 30 јануара (п. н. . На овој седницн прочитао је своју расправу г. д-р Поптус Фалбек, редовап проФесор државнпх иаука на свеучилпшту у Луиду Шведска) о Ђ основима шведско? уставћ 11 . С обзнром иа њихов постанак и њихово порекло могу се садањи устави поделити на историјске и доктринерне. Први су столетнп, и њихов постанак и њихов почетак се не зна, други су са свпм нови и датирају се каквим новим, одређеним догађајем, обнчно каквом револуцијом, или каквим другим народинм покретом. Даље су историјски устави резултат дугог развића, и представљају у датом