Бранич

стр. 186.

В Р А н п ч

БРО.Т 2.

случају целокупност искуства, које је посматрани народ поцрпао из свог живота; доктринерни, пак, обележавају, као главног инспиратора свог, јаку потребу, али истовремено у велико и политичке идеје свога доба ; •—отуда и носе назив доктринерни. Историјских устава, у наведеном емнслу, има данас свега два: енглески и шведски. Свп се остали могу назвати докринерним, ма да и они постају временом историјски. У ШведСкој је данас у сили устав од 1809 године, и постављен је на старој основи; два су главна Фактора, краљ и народ. Формалне измене устава, које су наступиле после 1809 године, међу њима преображај дотадањег народног иредставнтпитва у модерни дводоми систем, исто тако и преу•стројство државног савета министарства) 1841 и 1876 године, којп су ималиуСвојим рукама сељаци, нису у ствари ни у колико променили основе уставностп. Иа против, наступиле су Фактичне измене у одиосима власти оба државна Фактора, иајпре ближпм специјалисањем буџета. које је влади суа>"авало слободу кретања: за тим јачим учешћем пародног представпиштва у дргкавнпм пословима. Последње је дотле довело, да су измен>ане улоге народног представпшптва н владе у јавним пословима. По мнш.т.ењу законодавца од 1809 године, влада треба да је моторпа снага у државном животу, народно представништво пак треба да је „мудро п пргаво у потпомагању, а чврсто и одлучно у онопирању". Тај одноо постао је у извесној мери обратап -г- вели на завршетку д-р Фалбек. Један дародавац. — Г. В-г РоеНх 8!оегк, одлични проФесор права у Грајфсвалду, који је продужио издаван>е Мартенсове збнрке: Хоиуеаа гесиеН §-епега1 с1е 1гаИс8 е^ аи^гев ас^ез ге1а®8 аих гаррог"1з с!е ЈгоН ћПегпаИопа!, имао је доброту да до сада љиме иубликоване свеске, као поклои од своје стране, пошље нашем Правнпчком Факултету. Г. Старешина Прав. Факултета, у име својих колега и своје, заблагодарио се је уваженом проФесору па овој његовој пажњи. Бележимо с радошћу ову појаву, јер релације проФесора наше Нел. Школе са проФееорима и научнпцима страпих држава могу само бити од кориснога утицаја на развиће пауке код пас, где је опа још тако млада. Правничке клинике. -— Немачки стручни часопис Г)еи1 ;8сће .Тпг181еп-2еПип§, у свом броју од 1 нов. пр. год., донео је чланак ]'. О-га Гготтћо1с1-а, проФ. права у Грајфсвалду, под нменом „ЈигЈнНвсће КПпЈкеп« стр. 448. а 450. . Ту се нзносп оригинална и примамљива мисао о установљењу аравпичких клиника, са задатком сличпим оном коме одговарају медицннске клинике, т. ј.