Бранич

стр . 198.

в р а н и ч

број 3 ii 4.

Има друштава којима је главно удружење више лица и друштава на акције. Ова разлика почива на лакоћи која се даје члановима, да могу уступити свој друштвени део и да могу заменити другом личношћу, или почива на узајамном поверењу који они улевају, или на одличном уважењу тих лица. Код ових друштава, један члан не може уступити свој део без пристанка и сагласности својих другова. Поред овог има друштава где ове личне особине не играју никакву улогу, или сваки члаи може бити замењен с другим страним лицем, уступајући му свој удео. Код извесних друштава друштвени се удео зове акција. Мало имамо што рећи о друштвима јавног ортаклука. Ми се ограничавамо само да дамо разлога, којп чнни да ова друштва нису удесна за велика подузећа. Друштво јавног ортаклука, то је најиростија врста друштава. Одредбе које смо ми нашли код њих ове су: 1-о Сви чланови одговарају солидарно за дугове то се сматра као битни услов код ових друштава. 2-о Ово друштво престаје смрћу једног од чланова, услед пада под стечај и т. д. 3-е Код овог друштва ни један члан његов не може у место себе заменути се другим лицем без сагласности осталих чланова. 4-о Ово друштво може бити основано ма под каквим именом, али оно мора имати своју Фирму, која ће служити да га разликује и коју ће употребљаватп руковалац којн има право да нотписује Фирму друштвену. Фирму сачињава једно или више имена чланова друштва са додатком »и Комп." Алп тако се исто налази Фирма код друштава командитних мешовитих на чак и код акционарских командитних друштава. Друштво јавних ортака, о коме је било реч овде, чије одредбе мало час изложисмо, може да ужива пзвесан кредит због солидарности чланова, али оно се оснива само у циљу предузећа мањег размера. За ово има више разлога на првом месту оно нема те сигурности за своје трајање, што се дешава кад један члан умре, и оно се не продужава између осталих чланова.