Бранич

стр. 216.

б р а н и ч

број 3 и 4.

лази, да у Београду болује иросечно око 1500 лица годишње које од сиФилиса, које од венерије. Војници нису овде урачунати, јер њих нисмо ни урачунали у стално становништво, пошто и они нису стални, већ једни долазе, а други се отпуштају. Овај број сифилистичних и венеричних обољења од 1500 годишње мора се зацело узети као минималан, јер подаци су апсолутно тачнн једино зајавне проститутке које се чим оболу упућују у болницу на лечење. За приватна лица могу се подаци сматрати само као приближни, јер се многи и сами лече или код Фушера -лекара; а за приватне или- тајне проститутке морали смо узети цифру сасвим од прилике, јер се од њих само један мали део лечи у болници, а остале или код приватних лекара или саме. Према овоме излази да у Београду болује просечно 25 од хиљаду годишње од снфилиса и венерије укупио. Када се узме да је овај проценат узет од целокупног становништва (дакле и мало п велико), онда на одрасле долази веома велики проценат. Бацимо још један поглед на проститутке. Од њих 120 јавних проститутака оболе годишње просечно 64 од сиФилиса -и венерије укупно, дакле више од половине. Може се онда мислити колика је опасност од њих за заразу, јер док се зараза примети на прегледу, дотле она може доста њих заразити. А шта да се каже о тајној проституцији, где женске не подлеже никаквом лекарском прегледу? Ако овоме додамо још и ту околност, да се проститутке отпуштају из болнице чим нестане акутних симптома гонореје, или код сиФилиса спољних видљивих симптома, онда је опасност од проститутака непрегледна. Једини меки шанкир даје се тако излечити да не оставља даљих трагова ни последица, а трипер и сифилис по правилу остају и даље латентни и опасни за даљи пренос. Када се дакле узме на ум, да је проституција велики извор за ширење сиФилиса и венерије; када се узме у обзир велики проценат обољења од тих болести; када је утврђено да су сифилис и гонореја (трипер) веома опасне болести и да се сифилис и наслеђем преноси, те доприноси дегенерисању, а гонореја неплодности, онда ће ваљада свако увидети, да од про^титуције грози друштву једна велика оиасност, и да друштво према њој не сме остати равнодушно.